Đelić: Srbija 15. decembra može da dobije status kandidata za EU

Javna rasprava o Nacionalnom programu za integraciju Srbije u Evropsku uniju, čiju je prvu verziju protekle sedmice utvrdila Vlada Srbije, počela jena skupupraktično zatvorenom za javnost. Naime, sastanakkojem suu palati Srbije, pored predstavnika vlade, prisustvovali i članovinevladinog sektora, ambasada i predstavništava međunarodnih organizacija u našoj zemlji, nije bio otvoren i za predstavnike medija. Objašnjenje organizatora bilo je da prisustvo novinara nije predviđeno, izuzev kamermana i fotoreportera.

Pre jučerašnjeg zvaničnog početka jednomesečne stručne javne rasprave o dokumentu koji predstavlja detaljan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi Srbija postala članica EU, osnovne elemente NPI novinarima su predstavili Božidar Đelić, potpredsednik vlade, i Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Đelić je izrazio uverenje da će buduća vlada, koja će na jesen usvojiti ovaj program, uspeti da obezbedi da Srbija bude potpuno spremna za članstvo u EU za četiri godine.

Srbiji će jedna socijalno odgovorna, proevropska vlada, koja će sarađivati sa Haškim tribunalom, omogućiti da 15. decembra, na poslednjem ovogodišnjem Savetu ministara EU, dobije status kandidata za članstvo u Uniji, rekao je on, posebno naglašavajući da su ovakavdokument do sada pripremale države kandidati za ulazak u EU, a daSrbija njegovim donošenjem potvrđuje plan da do kraja godine postane kandidat za ulazak u EU i sledeće godine počne pregovore o članstvu.

– Ovaj dokument o kome danas otvaramo raspravu iskreno i surovo nam objašnjava procese u kojima se Srbija trenutno nalazi i šta je potrebno da država uradi da bi bila član EU – rekao je Đelić.

Ističući da je izrada ovog programa – koji, zapravo, obuhvata neophodne kriterijume da bi država bila članica EU, od političkih i ekonomskih, do usvajanja zakona i najdetaljnijih standarda koji postoje u EU u oblastima trgovine, poljoprivrede, zaštite životne sredine, infrastrukture i sadrži gotovo hiljadu stranica – počela pre šest meseci, tako što su na njemu radila sva ministarstva, kao i daNPI predstavlja „predmet konsenzusa”, on je rekaoi da dokument pokazuje da je administrativni kapacitet naše zemlje daleko iznad formalnog statusa kojiona ima u odnosima sa EU.

– Jedna velika vrlina NPI jeste da on jasno priznaje da nema dubinskih promena bez napora i da nema evropskih integracija za džabe. To znači da će se broj ljudi koji rade na integracijama (trenutno 7.000) povećati za 3.700 – istakao je Đelić i objasnio da to ne znači da će biti povećan broj činovnika, već da će oni biti prekvalifikovani.

Ali, Srbiju očekuje ogroman posao i zato je, po njegovim rečima, najvažnije da promene u zakonskom sistemu radi približavanja evropskoj regulativi ne dovedu do potresa u funkcionisanju privrede. Važno je, ocenio je Đelić, i da se obezbedi da u narednom periodu parlament ne bude „usko grlo” evropskih integracija, odnosno da ne sprečava usvajanje zakona.

S tim u vezi, on je očekuje i da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u budućem parlamentu biti usvojen jednoglasno, kao i energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, jer ta dva sporazuma određuju strateške pravce i odrednice politike Srbije u narednim godinama.

Inače, Đelić će u naredna tri dana predstaviti ovaj programevropskim komesarima, između ostalih i Oliju Renu, komesaru za proširenje EU, u Briselu, i tražiti njihove sugestije kako da taj plan bude usklađen sa očekivanjima Unije.

S tim u vezi, Tanja Miščević je objasnila da će, posle javne rasprave, biti razmotreni svi komentari i uneti u konačan tekst NPI, koji bi trebalo, kako je rekla, da se početkom septembra nađe pred Vladom Srbije.

Izrazivši nadu da će budući parlament prihvatiti Nacionalni program za integraciju kao element svoje zakonodavne delatnosti u naredne četiri godine, Miščevićeva je kazala da očekuje i da će javnost dati objektivnu ocenu o NPI, jer se taj plan tiče „čitavog društva”.