Žitelji Vrmdže u borbi protiv MHE

Na prste jedne ruke se mogu nabrojati sela u Srbiji koja rastu i razvijaju se. Među njima je i Vrmdža podno Rtnja, u opštini Sokobanja. Netaknuta priroda poslednjih godina privlači doseljenike koji kupuju imanja i gaje zdravu hranu, ali i turiste željne planinarenja i pitke vode s ovdašnjih izvora. Upravo za tu vodu, ali i čitavu životnu sredinu, strahuju žitelji ovog mesta i okolnih sela. Razlog za njihovu strepnju je Prostorni plan opštine Sokobanja, koji predviđa izgradnju 16 mini-hidroelektrana na području ove lokalne samouprave. Dve su već izgrađene, na rekama Izgari i Moravici, nedaleko od Vrmdže, a meštani kažu da je to dovelo do nesagledivih ekoloških posledica.

Kako bi sprečili da se podigne preostalih 14 MHE – pri čemu bi jedna od njih trebalo da bude i na Vrmdžanskoj reci – žitelji su pokrenuli inicijativu za zabranu njihove izgradnje. Iako iz lokalne samouprave najavljuju da će budućim izmenama, pošto ih usvoji Skupština opštine Sokobanja, iz Prostornog plana biti obrisane sve lokacije za MHE, meštane brine to što će u ovom dokumentu ostati predviđena izgradnja osam akumulacionih jezera u ovom kraju, na kojima se kao potencijalna namena navodi i proizvodnja održive energije. Time se, smatraju, ostavlja mogućnost da MHE jednog dana ipak „niknu” na ovim stajaćim vodama, što bi ugrozilo životnu sredinu čitavog kraja, pa i Vrmdže, koja zahvaljujući „doseljenicima” godinama beleži porast broja stanovnika.Jedan od njih je i četrdesetčetvorogodišnji Beograđanin Ilija Travar, koji je posle 15 godina rada u Ministarstvu spoljnih poslova odlučio da se bavi zdravom poljoprivredom. Kupio je 2011. imanje u Vrmdži i pokrenuo organsku proizvodnju. Pravi začine od bilja i šumskih gljiva s Rtnja.

„Došao sam u Vrmdžu iako čak i ne potičem iz ovog kraja. Već tada, u selu je postojala ’ekipa’ od petnaestak ljudi iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova koji su se ovde doselili, a prošle godine još petoro-šestoro njih je ovde kupilo imanja”, govori Travar za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, turiste u ovo mesto privlače prirodne lepote, koje bi izgradnjom MHE i akumulacionog jezera bile narušene.

„Predviđeno jezero u Vrmdži bi se prostiralo na 36 hektara, a gradilo bi se tobože zbog navodnjavanja zemljišta. Ali ovde nema tako velikih plantaža koje bi to zahtevale. Zato strepimo da bi se na to jezero ’nakačio’ neki privatni investitor s nekom vrstom MHE”, ističe Travar.

Vesna Đurđević, meštanka koja je starosedelac Vrmdže, kaže da se kao namena za akumulaciono jezero navodi i proizvodna delatnost, što uključuje i proizvodnju struje.

„Već smo videli kako to izgleda na primeru dve MHE koje su izgrađene. Obe je podigao isti investitor, koji je na dva mesta presekao rečni tok i stavio cev u korito. Protivzakonitom izgradnjom klisura Izgare je upropašćena”, navodi ona za naš list.

Stradanje prirode dokumentovalo je i Sokobanjsko ekološko društvo (SED). Ova organizacija je ustanovila da je posle izgradnje dve MHE došlo do devastacije klisure i fragmentacije tokova reka, pri čemu se u vreme niskog vodostaja živi svet u vodi, poput potočnih rakova i riblje mlađi, „guši” u lokvama punim barskih algi, a takođe su se aktivirala i klizišta.

„Upravo zato, kada je krajem prošle godine pokrenuta izmena Prostornog plana opštine, za vreme javnog uvida smo iz tog dokumenta, između ostalog, zatražili i brisanje lokacija za izgradnju MHE. Prema našim nezvaničnim saznanjima, opštinska Komisija za planove je zahtev prihvatila, a urbanističkoj službi lokalne samouprave je upućeno uputstvo da se ne izdaju lokacijski uslovi i građevinske dozvole za MHE. Ipak, izmena plana još nije usvojena u Skupštini opštine Sokobanja, a kako nam je najavljeno, to bi moglo da se desi u naredna dva meseca, kad se razmotre sve sugestije s javnog uvida”, kaže za naš list Vladan Dimitrijević iz SED-a.

Nasuprot tome, dodaje on, zahtev SED-a da se zajedno sa MHE izbrišu i lokacije za buduće akumulacije nije usvojen, jer je plan za njihovu izgradnju u nadležnosti republike, a ne lokalne samouprave. Zbog toga, žitelji ovog kraja strahuju da im tek predstoji drugo poluvreme borbe za čistu vodu i očuvanje prirode.

Pre usvajanja potrebna saglasnost ministarstava

Da će izmenom Prostornog plana opštine Sokobanja iz tog dokumenta biti izbrisane lokacije za izgradnju mini-hidroelektrana, za „Politiku” je potvrdio i predsednik te opštine Isidor Krstić. On dodaje da ne može tačno da se precizira datum kada će se to ozvaničiti, jer usvajanje izmenjenog plana u Skupštini opštine Sokobanja „zavisi od više stvari koje nisu u nadležnosti jedinice lokalne samouprave”.

„Izmena Prostornog plana je prošla proceduru javnog uvida. Potrebno je još jedno zasedanje Komisije za planove opštine Sokobanja, na kojoj će se odlučiti o još nekim nerešenim pitanjima i prigovorima. Ukoliko ne bude potrebe za ponovljenim javnim uvidom, plan će ući u proceduru usvajanja, koja podrazumeva i pribavljanje saglasnosti nadležnih ministarstava pre izjašnjavanja na Skupštini opštine Sokobanja”, navodi Krstić.

Prema njegovim rečima, prigovor kojim se zahteva brisanje lokacija za MHE iz ovog dokumenta uputili su upravo opštinski organi u toku javnog uvida, a Komisija za planove ga je usvojila.