Kvo vadis, korona

Pojavu novog virusa korona (SARS kov 2) prati, između ostalog, papagajsko ponavljanje fraze da „nema razloga za paniku” od strane gotovo svih (ne)kompetentnih učesnika na medijskoj sceni Srbije. Ukoliko ostavimo po strani da je „panika” bezrazložno opšte prestravljenje i zbunjenost, ostaje dominantan utisak o epidemiji neznanja („bolest je lakša od sezonskog gripa”), površnosti („ovo je najsmešniji virus u istoriji čovečanstva”) i neozbiljnosti (priča o rakiji, belom luku i šopingu u Italiji) nekih glasnogovornika. Izjave nadležnih o mogućnosti smeštaja potencijalno inficiranih u kasarne ili da naši stručnjaci mogu pomoći Kinezima na izradi vakcine, unele su samo dodatnu konfuziju zbog očigledne stručne nekompetentnosti. Ono što je nama potrebno, tokom ove epidemije, to je opravdana zabrinutost koja rađa ozbiljnost i odgovornost, a zatim stručno i sinhronizovano delovanje zdravstvenog sistema i drugih službi (npr. sanitarne inspekcije, policije i tako dalje).

Iskreno verujem da je novonastala planetarna uzbuna povodom tekuće epidemije posledica, pre svega, našeg neznanja o biološkim mogućnostima, raznovrsnosti i značaju virusa na naš celokupan život, a ne „proizvod” planiranog i doziranog uticaja farmaceutskih kuća, medija ili, daleko bilo, biološkog rata. Od oko 5.000 različitih humanih virusa, bar tridesetak (virus gripa, enterovirusi, virus zapadnog Nila, virus denga groznice, virusi ebola i marburg groznice, neki hantaan virusi itd.) ima epidemijski potencijal, tvrdi američka Nacionalna akademija nauka. Pri tome, životinjski svet je jedna velika „prirodna laboratorija” u kojoj nastaju izmenjene (mutantne) forme virusa s novim osobinama (antigenima) koje omogućavaju preskok barijere vrste, odnosno ulazak virusa u humanu populaciju. U sledećem koraku može doći i do „mešanja” humanog i životinjskog virusa (tzv. preraspodela genetičkog materijala), što rezultira stvaranjem novog virusa s kojim naš imunski (odbrambeni) sistem nema iskustva. U tom trenutku stvaraju se realne pretpostavke za rapidno širenje virusa sa svim posledicama koje ono donosi: medicinske (komplikacije, smrtnost), ekonomske, socijalne, etičke, pravne itd.

Svetska zdravstvena organizacija je, pre više od godinu dana, objavila da zdravstveni sistemi država moraju biti spremni zbog moguće pojave „agensa iks”, bez bližeg i neophodnog objašnjenja o čemu se radi. Neposredno pre toga, Svetska zdravstvena organizacija je navela deset globalnih javno-zdravstvenih problema na našoj planeti, od kojih su čak šest u vezi s infektivnom patologijom (grip, denga, ebola, HIV, antimikrobna rezistencija, smanjen obuhvat stanovništva vakcinacijom). Neverovatno da eksperti Svetske zdravstvene organizacije nisu prepoznali virus korona kao neposrednu opasnost, mada nas je on na tu mogućnost jasno upozorio.

Naime, ovaj virus je otkriven daleke 1965. godine i uzrokuje, najčešće, infekciju gornjih disajnih puteva (tzv. prehladu), odnosno blagu samoograničavajuću bolest. Međutim, novembra 2002. godine u Kini (provincija Guangong) dokazan je novi virus korona (SARS kov) koji je kod 20 odsto inficiranih uzrokovao tešku upalu pluća s progresivnom respiratornom insuficijencijom. Smrtnost je iznosila 12 odsto, ali u starijem životnom dobu i do 50 odsto. „Priča” se ponovila 2013. godine u Saudijskoj Arabiji, gde je dokazan novi virus korona (MERS kov), prouzrokovač respiratornog sindroma Bliskog istoka sa smrtnošću preko 30 odsto. Domaćini za ovaj virus su slepi miševi, a virus je preko kamila prešao na čoveka. Lanac prenošenja virusa među ljudima nije bio spontano održiv (stopa reprodukcije ispod jedan), te se epidemija „ugasila” tokom 2015. godine.

Ove dve epidemije jasno su ukazale da se virus promenio, da su genetičke promene dovele do većeg stepena patogenosti virusa, odnosno virulencije. Prva istraživanja, koja treba proveriti, govore da ne postoji preklapanje u 20 odsto genoma kada su u pitanju SARS kov i SARS kov 2, odnosno 40 odsto kada su u pitanju SARS kov 2 i MERS kov. Na kraju, ostaje nejasno zašto se posle ovih ozbiljnih epidemija, istraživanja i naučnih spoznaja stalo na započetim istraživanjima mogućeg antivirusnog leka i izradi vakcine.

Zdravstveni sistem Srbije, kao i celo društvo, država, moraju biti spremni za sve moguće scenarije. Dosadašnji rad epidemiologa i virusologa, pa i celog zdravstvenog sistema, uliva realan optimizam. I ova epidemija učvrstila je moje ubeđenje o značaju i neophodnosti bržeg razvoja Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, kao krucijalnog faktora u dijagnostici i prevenciji infektivnih bolesti. Ne treba biti posebno mudar pa zaključiti da se radi o ustanovi od nacionalnog značaja. Takođe, infektivne klinike moraju imati savremeno koncipiran prostor i organizaciju (npr. sobe s negativnim pritiskom, veći broj kreveta u intenzivnoj nezi), adekvatnu ličnu zaštitu zdravstvenih radnika i dovoljan broj respiratora i aparata za esktrakorporalnu membransku oksigenaciju.

Generalno gledano, kada su u pitanju virusi, mudrost, iskustvo i znanje uvek nalažu hroničan oprez, kao i kvalitetan, efikasan i bezbedan zdravstveni sistem.

Redovan profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista