EU protiv korone ulaže 37 milijardi evra

Zvanični Brisel poveo je juče bitku protiv virusa korona u sopstvenim redovima. Naime, Evropska komisija (EK) juče je naložila svom „osoblju koje nije ključno” da od ponedeljka više ne dolazi na posao u Briselu, već da rade od kuće. Da tokom vikenda osigura brzinsku evakuaciju „osoblja koje nije ključno” s mestom boravka izvan Brisela, EK je istovremeno naložila da se od ponedeljka zatvori i Evropska škola, koju su pohađala deca zaposlenih u upravi unije.

Po novom pravilniku EK, za ključne aktere briselske birokratije, koji će po prirodi posla i tokom globalne epidemije korone morati da se pojavljuju na poslu, biće organizovan smenski rad (u dve šihte), prenosi portal „Juroaktiv”.

Uz ovo, predsednica EK Ursula fon der Lajen, kao i Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, i Andrej Plenković, premijer Hrvatske, predsedavajuće članice EU u ovom polugođu, odlučili su da se „do daljeg” otkažu svi manje važni i ne toliko hitni sastanci u Savetu Evrope, a gde god se može da se evropska komunikacija „u narednom periodu” obavlja video-linkom.

Inače, od izbijanja globalne epidemije, šest osoba iz sastava briselske administracije testirano je pozitivno na virus. Prema rečima Ursule fon der Lajen, od 32.000 ukupno zaposlenih u EK (!), njih 9.000 već „radi na daljinu”.

Komisija je juče bez ijedne reči objašnjenja za čitavih 12 milijardi evra podigla svoj najavljeni ulog u rvanju sa ekonomskim posledicama kovida 19 unutar „Bloka 27”. Naime, koliko u utorak, EK je obećala – tokom prve video-konferencije lidera država EU od izbijanja korone – da će mobilisati „najmanje 25 milijardi evra” za investicioni fond kojem će namena biti suzbijanje ekonomskih posledica pošasti.

Istog dana, Fon der Lajenova je razgovarala sa italijanskim premijerom Đuzepom Konteom oko neophodnih mera podrške EU državi s rekordnim brojem zaraženih koronom na Starom kontinentu. Pri tom, Italija je država sa ukupnim spoljnim javnim dugom od preko 2 biliona evra.

A onda je u četvrtak jedna rečenica Kristin Lagard, predsednice Evropske centralne banke (ECB), uspela da u jednom danu obori vrednost akcija na berzi u Milanu za čitavih 16,9 odsto. To je, inače, bilo najveće dnevno posrtanje indeksa milanske berze od njenog uspostavljanja 1998. godine.

„Nije zadatak Evropske centralne banke da reaguje na poremećaje na tržištu državnih hartija od vrednosti”, izgovorila je Lagardova na konferenciji za štampu u Frankfurtu pred zaprepašćenim posmatračima.

Odmah zatim, vrednost evra u odnosu na dolar pala je na oko 1,116 „zelenih”, dok je regulator milanske berze neki minut kasnije prekinuo trgovinu akcijama. Nastup Lagardove i odluka ECB da – za razliku od američkih Federalnih rezervi i britanske Bank ov Ingland – ne spusti baznu referentnu kamatnu stopu (i time olakša kreditiranje posustalog biznisa), već da izađe sa paketom „bočnih mera”, razočarao je berze. Vrednost evropskih akcija pala je u četvrtak za čitavih deset odsto.

Zvanični Rim već u četvrtak je javno optužio Lagardovu da odmaže Italiji u trenutku vanrednog zdravstvenog stanja na Apeninskom poluostrvu. Lagardova se nakon toga pravdala da će ECB „učiniti koliko god može”, ali nije odustala od stava da države članice EU moraju više finansijski samostalno da se angažuju u ovoj krizi. Upravo o toj temi biće reči na najavljenom video-sastanku evropskih ministara finansija u ponedeljak.