Merčep na uslovnoj slobodi

Puštanje iz zatvora ratnog pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislava Merčepa uvreda je za srpske žrtve rata, smatra Krsta Žarković, predsednik Udruženja Srba proteranih iz zapadne Slavonije.

„Ovakva odluka Vrhovnog suda Hrvatske predstavlja brutalan napad na srpsku zajednicu u Hrvatskoj jer se njome sprečava povratak proteranih Srba”, rekao je Žarković za agenciju Srna.

Vrhovni sud Hrvatske doneo je odluku o uslovnom puštanju iz zatvora Tomislava Merčepa, koji je pravosnažno osuđen na sedam godina zatvora u slučaju Pakračka Poljana. Sud u svom obrazloženju navodi da su ispunjene zakonske pretpostavke za uslovni otpust.

„Iako je zatvoreniku u avgustu 2019. pravosnažno odbijen prethodni predlog za uslovni otpust, u međuvremenu je nastupila nova okolnost jer je njegovo zdravstveno stanje znatno pogoršano, teško je pokretan, potrebna mu je stalna nega i pomoć. Zatvorenik nije ranije osuđivan, a do sada je izdržao tri četvrtine izrečene kazne”, navedeno je u saopštenju Vrhovnog suda, prenosi HRT.

Merčep će nakon izlaska iz zatvora morati redovno da se javlja nadležnoj policijskoj stanici. „Prvo javljanje mora biti u roku dva dana od izlaska na uslovni otpust, a dalje jednom mesečno do isteka uslovnog otpusta”, piše u rešenju suda.

Merčep je 2016. godine na Županijskom sudu proglašen krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i kažnjen na pet godina i šest meseci zatvora. Utvrđena je njegova krivica za smrt 43 civila koje su ubile njegove jedinice. Vrhovni sud mu je kasnije povećao kaznu na sedam godina zatvora.

Na sudu je dokazano da su Merčepove jedinice nezakonito uhapsile 52 osobe. Samo šest ih je preživelo tretman „merčepovaca”, a tri se vode kao nestale. Njegove jedinice bile su poznate po posebnoj okrutnosti, a iza njih je ostajao krvav trag koji se nije mogao sakriti.

O užasima koje su počinili Merčepovi ljudi prvi je javno progovorio Miro Bajramović 1997. za tadašnji splitski „Feral tribjun”, koji je sam potvrdio da je odgovoran za smrt 86 ljudi. On je u svojoj ispovesti rekao da su se Merčepa plašili i Hrvati i Srbi.

Kazao je da su 1991. u Pakračkoj Poljani zatvorenike držali u podrumu škole, spajali ih na struju i palili plamenom iz boce plina.

„Znate li koji je najbolji način da im nanesemo što veću bol kako bi više priznali? Palite zatvorenika – plamenom iz boce plina, i onda ga polijete sirćetom, a to radite uglavnom po genitalijama i očima. Zatim, postoji mali induktor, poljski telefon, pa Srbina priključiš na to. Reč je o jednosmernoj struji, ne može ga ubiti, ali stvara neugodan osjećaj kod čoveka”, pričao je odvratne detalje mučenja Miro Bajramović.

Upravo zbog te stravične okrutnosti i zločina, Merčepa su nazivali „gospodarom života i smrti”, i to od Vukovara preko Zagreba pa sve do Pakračke Poljane. Obrazlažući prvostepenu presudu Merčepu 2016, predsednik sudskog veća Zdravko Majerović je rekao:

„Znao je da njegovi podređeni muče, pljačkaju i ubijaju u Pakračkoj Poljani i nije poduzeo nikakve mere da ih u tome spreči, čime im je dao prećutno odobrenje da to čine.”

Krsta Žarković podseća na to da je Merčep sa svojom jedinicom u potpunosti etnički očistio nekoliko srpskih sela u zapadnoj Slavoniji koja se tada nisu nalazila u zoni ratnih dejstava: „Ako je iko u pravom smislu počinio ratne zločine, to je bio Merčep sa svojom jedinicom na prostoru Pakračke Poljane i Marinog Sela.”

Da se sprema ovakva odluka Vrhovnog suda, moglo se naslutiti još tokom predsedničke kampanje u Hrvatskoj. Pomilovanje Merčepa nije zatražio samo predsednik Udruženja veterana domovinskog rata Đuro Dečak, već i predsednički kandidat Miroslav Škoro. „On je je bolestan i bilo bi humano osloboditi ga”, izjavio je Škoro.