Londonske adrese srpskih velikana

Možda ćemo otkriti jedan manje poznati London ako pogledamo ulice i kuće ovog megalopolisa u kojem su jedno vreme živeli naši velikani – Miloš Crnjanski (Queensway), Slobodan Jovanović (Cromwell Road), Dositej Obradović u srcu londonskog Sitija. U tamošnjem Institutu elektroinženjera predavanje o dvosmernoj struji 1892. održao je Nikola Tesla, u grčkoj crkvi u Londonu oženio se Mihajlo Pupin, vladika Nikolaj Velimirović u Hajd parku svirao je frulu a u crkvi Svetog Pavla održao je čuvenu vidovdansku besedu...

Na ideju da podseti na ove ukrštaje i srpsko-britanske veze došla je pijanistkinja Marina Milić Radović povodom 30 godina Fondacije Laza Kostić koju je 1991. osnovala u Londonu, 2009. prenela u Beograd i 2016. u Novi Sad. Osmislila je rutu „Oni su ostavili srpski trag u Engleskoj” koja će zaživeti u februaru 2021, najavljeno je u Narodnom pozorištu u 150. godini Kostićevog prisustva na ovoj sceni.

Tada će se u Stratfordu, gde je pre 30 godina održala koncert povodom osnivanja fondacije, u umetničkom programu predstaviti sopran Radoslava Vorgić Žuržovan u klavirskoj pratnji Džulijusa Drejka, glumac Vojin Ćetković i mnogi drugi.

London, gde se naša sagovornica usavršavala, i njen rodni Novi Sad povezivao je Laza Kostić. Pesnik koji je prevodio Šekspira, u Novom Sadu obeležio je 300 godina od njegovog rođenja, napisao „Odu Šekspiru” i poslao Šekspirovoj biblioteci u Britaniji. Kako su Šekspiru zamerali što „pozajmljuje” od drugih autora, Kostić je zapazio: „Ako se pčeli može zameriti da od cveta krade, može se i Šekspiru zameriti što je otvoreno ’uzimao’ gde je šta našao. On je gotovo sve tako pretopio i u sebi začinio, kao što pčela od cvetnog praha načini med.”

Novosadski univerzitetski profesor Miodrag Radović primetio je da Šekspir gotovo u svakom delu pominje med, žaoku, košnicu, roj, saće ili pčelu. U antologiju „Pčelojavljenje” uvrstio je pesme i pasuse 144 autora, od toga 60 iz sveta, koji pominju pčelu: Pindar, Seneka, Puškin, Gete, Rilke, Valeri...

– Kada smo dr Polu Edmondsonu, direktoru Šekspirovog istraživačkog centra u Stratfordu, poslali citate o pčeli kod Šekspira, zamolili smo ga da istraži tu temu i održi predavanje u okviru naše rute 2021. Rekao je da je fascinantna. Naši autori uveliko komponuju muziku za pesme iz „Pčelojavljenja”: Dorotea Vejnović na stihove Šekspira, Zmaja i Vesne Egerić, a Ljubomir Nikolić na pesme Dobrice Erića, Miodraga Pavlovića, Desanke Maksimović i Radiše Perića. Knjiga o pčeli izrojila je niz tema i muzike – kaže Marina Milić Radović.

Jedna od stanica 2021. biće i katedrala Svetog Pavla gde je, pred kraljem Džordžom Petim i aristokratijom, Nikolaj Velimirović kao član misije za prikupljanje pomoći Srbiji 1916. održao besedu „Duša Srbije”. Rekao je da u maloj zemlji sa Balkana postoji hram – lepši, vredniji i svetiji od ove crkve ukrašene zlatom i dragim kamenjem. Onda je pokazao sliku Ćele-kule.

– Evropo, ovo je hram sazidan od lobanja i kostiju moga naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru na južnoj kapiji Evrope. I svaki Srbin danas mogao bi dići ruku i pokazati: „Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije.” Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona živela srećno. Dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili živa i neprobojna ograda njena, divlje trnje oko pitome ruže. Danas Srbija od Evrope očekuje da joj pomogne! – naglasio je Velimirović.

Fondacija Laza Kostić raspisala je konkurs u besedništvu za kadete sa Vojne akademije i VMA na temu „Oni su ostavili srpski trag u Engleskoj”. Studenti sa Vojne akademije mogu da biraju i temu „Reč može da bude ubojita”, a studenti sa VMA „Reč je i lek”. Najbolji će besediti u Londonu 2021. kada je vek od smrti vojvode Živojina Mišića koji je dobio najveći engleski orden Svetog Đorđa i Svetog Mihaila prvog reda.

Umetnički program premijerno će biti predstavljen u Stratfordu, a ponoviće se u aprilu 2021. u Beogradu i Novom Sadu u godini kada je ovaj grad Evropska prestonica kulture.