Bašta u čaši vode

Svi oni koji do sada nisu imali uspeha u gajenju cveća, jer nisu sigurni kada bi i koliko trebalo zalivati biljke, trebalo bi da pokušaju da ovaj problem reše tako što će ih gajiti – u vodi. Odgajanje biljaka van zemljišta, samo u vodi bogatoj hranljivim sastojcima, poznato kao hidrokultura, staro je hiljadama godina. Praktikovali su ga još u drevnoj meksičkoj civilizaciji, a smatra se i da su čuveni vavilonski viseći vrtovi rasli upravo u vodi.

Postoji nekoliko razloga da izaberete gajenje u vodi umesto klasičnog načina odgajanja biljaka. Hidrokultura je čistiji način: nema prljavštine, niti prašine, a prosutu vodu lako je obrisati. Gajenje cveća u vodi je zdravije i posebno je pogodno za osobe alergične na prašinu i buđ kojih ima u zemlji, ali ne i u vodi. Pošto nema zemlje, nema ni dosadnih parazita koji žive u njoj. Biljka sama uzima potrebnu količinu tečnosti, pa ne morate brinuti o zalivanju. Biljne vrste odgajane u zemlji troše mnogo više energije na formiranje korena koji će iz tla crpiti hranljive sastojke, dok su one koje rastu u vodi uronjene u hranljivi rastvor, pa mogu svu energiju da ulože u razvijanje listova i cvetova. Njihov koren ostaje mali, pa je biljku nepotrebno presađivati. Jedino ako listovi i cvetovi postanu preteški i javi se opasnost od prevrtanja, biljka se može premestiti u veću posudu.

U bolje snabdevenim cvećarama mogu se nabaviti gotovi sistemi za hidrokulturu, ali ih možete napraviti i sami. Najbolje je da posuda bude staklena, jer plastika i keramika vremenom mogu početi da ispuštaju štetne materije. Da bi se izbeglo pojavljivanje algi, posuda bi trebalo da bude od tamnog stakla, jer snažna svetlost podstiče razvijanje algi. Kako bi održala stabilnost, biljci treba obezbediti i podlogu. To može biti i običan, dobro opran šljunak, ali se mnogo bolje pokazao sintetički proizvod poznat kao perlit.

Biljku koju ćete gajiti u hidrokulturi možete sami ožiliti od reznice, mada iskusniji cvećari preporučuju da neku od biljaka koje su rasle u zemlji samo „preselite“ u vodeni rastvor. U tom slučaju biljku bi trebalo izvaditi iz saksije, lagano otresti zemlju sa njenog korena, a zatim ga dobro isprati vodom i odstraniti sve odumrle delove korena. Na dno posude trebalo bi nasuti deo podloge, zatim spustiti biljku i lagano, pazeći da se ne ošteti koren, sipati ostatak šljunka ili perlita. Kada nivo tečnosti u posudi opadne, potrebno je dosuti vodu, kao i sredstvo za prihranjivanje biljaka, koje se može nabaviti u tečnom stanju, ali i u obliku praha i tableta koje se lagano tope.

Hidrokulturom može da se gaji većina sobnih biljaka, a kao najzahvalnije pokazale su se fikus, filodendron, dracena, sanseverija, spatifilum, difenbahija i razne vrste paprati. Među popularnim sobnim biljkama koje ne vredi gajiti u vodi izdvajaju se afrička ljubičica i kaktusi.

D. D.