Vojska Srbije u trećoj misiji

Vojnici u kombinezonima, hermetički zaštićeni od glave do pete, odnosno od gumenih čizama do gas maske i kapuljače, strpljivo su posebnim hemijskim sredstvom, raspršenim kroz crevo pomoću prskalica, dezinfikovali zaražene površine. Prizor nije zamišljen, već je bio stvarnost prilikom saniranja posledica majskih poplava 2014. godine, kada je vojska upotrebljena kao podrška civilnim stručnjacima.

Možda će se sličan prizor videti i u narednim nedeljama, ako dođe do eskalacije širenja virusa korona u Srbiji. U svakom slučaju, izvesno je da će biti posla pre svega za lekare i drugo osoblje vojnog zdravstva.

Uz odbranu zemlje i angažovanje u mirovnim operacijama, svrha postojanja Vojske Srbije je i podrška civilnim strukturama u slučaju potrebe. Reč je o takozvanoj trećoj misiji (prva je odbrana države, druga učešće u multinacionalnim operacijama), a sve one su utvrđene Strategijom odbrane Republike Srbije.

U ovom aktu navodi se da je treća misija „podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti”. U obrazloženju se precizira da se ova podrška ostvaruje kroz pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju terorizmu, separatizmu, organizovanom kriminalu i drugim oblicima unutrašnjeg ugrožavanja bezbednosti, kao i putem pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničko-tehnoloških i drugih nesreća.

Pod „druge oblike unutrašnjeg ugrožavanja bezbednosti” svakako se može podvesti zdravstvena kriza u Srbiji, izazvana pandemijom virusa korona. Ministarstvo odbrane, odnosno vojno zdravstvo, napravilo je procenu rizika po zdravlje stanovništva, na osnovu čega je ministar odbrane Aleksandar Vulin predložio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da, na osnovu svojih nadležnosti, preduzme sve mere na zaštiti stanovništva. Time su, u formalno-pravnoj proceduri odlučivanja, stvoreni uslovi za proglašenje vanrednog stanja pa i za angažovanje vojske u civilne svrhe.

Kako bi VS mogla pomoći u suzbijanju pandemije virusa kovid 19 na području Srbije? Svakako, angažovanjem svih kapaciteta vojnog zdravstva, pre svega Vojnomedicinske akademije koja u svom sastavu ima Kliniku za infektivne i tropske bolesti, a na raspolaganju su i vojne bolnice u Novom Sadu i Nišu kao i vojne ambulante širom Srbije.

Vojni lekari, osim kroz svakodnevni posao, značajno iskustvo u lečenju infektivnih bolesti su stekli u mirovnim misijama, posebno u Čadu i Centralnoafričkoj Republici, gde su se sretali i s većim izazovima od virusa korona. Osim toga, sistem odbrane raspolaže objektima koji bi se, u slučaju potrebe, mogli preurediti za lečenje zaraženih.

Vojska može pomoći i transportom obolelih. Zanimljivo je da raspolaže izvesnim brojem sanitetskih vozila koja su donacija Kine, zemlje iz koje je pandemija krenula ali koja je do sada podnela najveći teret u njenom suzbijanju. Kao i politička, i vojna saradnja Beograda i Pekinga je na visokom nivou, a u Kini je u suzbijanju virusa korona izuzetnu ulogu odigralo njihovo vojno zdravstvo, tako da bi i po toj liniji moglo doći do značajne razmene iskustava.

Za najhitnije slučajeve na raspolaganju su i vojni helikopteri, posebno oni namenjeni za sanitetski transport koji su nabavljeni poslednjih godina kao što su Mi-17 i H-145M.

Vojska ima i, na početku teksta pomenute, jedinice Atomsko-biološko-hemijske odbrane (ABHO), gde bi ovaj „biološki” segment mogao pomoći pri sprečavanju širenja epidemije.

Vojnici bi mogli asistirati policiji na zadacima kontrole kretanja i zaštiti državne granice, kao što je to bilo 2016. i 2017. godine, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu. Tada su formirane Zajedničke snage vojske i policije koje su taj zadatak, ocena je, uspešno obavile.

Vojska je, u manjem obimu, kao podrška civilnim strukturama, bila angažovana i tokom vanrednog stanja uvedenog posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.