Čistačice objavile rat zarazi

Gelenderi, dugmići od lifta, kvake na ulaznim vratima... sve su to potencijalni „jataci” virusa korona zbog koga ovih dana neprestano zvone i telefoni firmi koje se bave održavanjem čistoće u stambenim i poslovnim zgradama. Zabrinuti stanari, ali i radnici brojnih firmi, u pomoć u ratu sa zarazom zovu bataljone beogradskih čistačica i higijeničara naoružane dezinfekcionim sredstvima.

– Žitelji višespratnica traže pojačano čišćenje površina koje se često dodiruju. Pitanje je međutim koliko to ima efekta jer se zgrade čiste jednom ili dva puta nedeljno, a u njima je svakodnevno velika frekvencija ljudi. Naša firma ponaša se prema merama koje je propisala Vlada Srbije tako da smo otkazali do daljnjeg sve skupštine zgrada jer se one održavaju na malom prostoru, u haustorima u kojima se okuplja veliki broj ljudi – objašnjava Dejan Turkalj, direktor firme „Moj upravnik” koja se bavi profesionalnim vođenjem stambenih zgrada. Od dodaje da je prelazak na elektronsku komunikaciju sa stanarima, u skladu sa i uputstvima Slovenije (odakle je ova firma) da upravnici otkažu sve sastanke.

– U okviru redovnog čišćenja radimo dezinfekciju kvaka, brava, dugmića od interfona... Naplaćujemo dodatno jedino ako stanari traže da se očisti dodatni prostor ili zahtevaju ekstra sredstva. Cena zavisi od onoga što žele – objašnjavaju iz jedne od najvećih beogradskih firmi zaduženih za održavanje higijena u zgradama i dodaju da se objekti čiste jednom ili dva puta nedeljno, u zavisnosti od toga šta ugovor sa skupštinom zgrade propisuje.

Ugovora, i onoga što je tenderska dokumentacija pri izboru higijeničara propisala, drže se i kompanije koje održavaju poslovne prostore.

– Najviše se vodi računa o higijeni podova, a klijenti ponekad preteruju što se tiče zahteva za dezinfekciona sredstva. Traže ogromne količine asepsola, koji je sad inače teško nabaviti. Uglavnom brišemo preparatima na bazi alkohola pa smo tako napravili balans – otkriva direktor firme koja se bavi čišćenjem poslovnih objekata, koji je želeo da ne pominjemo njegovo ime.

Pojačane mere higijene oni, kaže, ne naplaćuju dodatno jer su cene već dogovorene na tenderima na kojima su izabrani.

– Problem je u tome što zaduženi za tendersku dokumentaciju manje-više promaše u svojim zahtevima, i to zato što neće da plate dodatno. Tako se često izostavi mašinsko pranje podova što je važno za održavanje higijene pošto se te površine ne mogu dovoljno dobro očistiti ručnim pranjem. Ljudi se time bave površno i insistiraju na najnižoj ceni, a onda kada dođe ovakva situacija shvate da je na neke stvari trebalo da obrate više pažnje – objašnjava naš sagovornik.

Firma „Tocsiqum” koja se bavi dezinfekcijom, deratizacijom i dezinsekcijom ovih dana imala je jedan od najtežih zadataka. Njeni zaposleni išli su da detaljno očiste i kompanije u kojima su boravili kako zaraženi radnici, tako i stranke.

– Naše ekipe u takve prostorije ulaze potpuno „zatvorene”, odnosno ljudi nose jednokratna zaštitna odela, maske koje imaju respiratore, rukavice, čizme... Vodi se računa da radnici budu apsolutno bezbedni. Koristimo sredstva koja je za suzbijanje koronavirusa preporučila Svetska zdravstvena organizacija, poput onih na bazi hlora ili alkohola – objašnjavaju iz „Tocsiquma”.
Osim objekata u kojima su boravili nosioci virusa, pozive da izađu na teren dobijali su i iz banaka i sličnih preduzeća u kojima je velika frekvencija ljudi.

– Kada se dezinfekcija uradi, zaštita je trenutna. U tom trenutku uništeni su svi virusi i bakterije, ali nema produženog dejstva. To znači da je objekat zaštićen dok u njega ne uđu novi ljudi sa novim virusima i bakterijama. Tada objekat opet postaje potencijalna opasnost – kažu iz ove firme i dodaju da uslugu naplaćuju 50 dinara po kvadratu za veće zgrade, i 100 dinara za manje objekte.