Spomenici prirode usred Beograda

Odvajkada je narod pojedina stabla odabirao za sveto drvo - zapis. U deblo je urezivan krst koji nas je upozoravao da mu se valja obratiti molitvom i ponekad se nasloniti na njega ne bi li se „preuzeo” deo životne snage. Nepisano pravilo glasi: „Ne sme se seći, sa njega se ne otkidaju grane, niti se njegovi plodovi koriste.”

Pored zapisa koje narod sam bira, postoje i stabla - spomenici prirode. U našoj metropoli ih je 49, i o njima se staraju zaposleni u JKP „Zelenilo Beograd”.

Među najpoznatijima je platan kod Miloševog konaka, po nekima najlepši u Evropi. Ovaj „Bečlija” je u Topčiderskom parku zasađen 1881. godine.

Posebnu pažnju zaslužuje hrast lužnjak na Cvetnom trgu, koji na Vračaru raste već dva veka, kao jedini sačuvan od cele šume hrastova.

Stablo ginka u dvorištu letnjikovca kralja Petra Prvog Karađorđevića jedan je od najvećih i najvitalnijih predstavnika listopadne egzotične vrste drveta - tercijalnog relikta čija se starost procenjuje jednim stolećem.

Kedar u Tolstojevoj ulici, prema predanju, zasadio je 1880. godine Josif Pančić.

Dva stabla himalajskog borovca u Ulici Žanke Stokić posađena su 1929. godine pokraj doma porodice Milutina Milankovića. 

(/slika2)U čemu je posebna vrednost ovih stabala, pitali smo Mirjanu Gucić, savetnika u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda.

- To su, pre svega, reprezentativnost, starost, očuvanost, kulturno-istorijski značaj i pejzažna atraktivnost. Zaštićena stabla su uglavnom tipični predstavnici vrste, izrazite lepote, veličine i vitalnosti. Mogu biti autohtoni ili alohtoni, retki primerci egzotičnih vrsta ili relikata, rasprostranjeni na evropskom ili drugim kontinentima.

O stavljanju pod zaštitu prirodnih dobara (od 1991) odlučuje Skupština grada Beograda na osnovu predloga Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Predlog sadrži stručnu ocenu o ispunjenosti uslova u pogledu posebnih vrednosti i svojstava prirodnog dobra, ocenu stanja i kategoriju i predlog režima i mera zaštite.

(/slika3)Na pitanje šta podrazumeva „starateljstvo“ o drvetu, naša sagovornica kaže:

-Zabranjena je seča, lomljenje grana ili kidanje lišća sa ovih stabala, deponovanje bilo kakvog otpada ili parkiranje vozila ispod njihove krošnje, loženje vatre u neposrednoj blizini. Zvanična odluka dozvoljava sve biološketehničke mere njihove zaštite, ali samo pod uslovima koje utvrđuje Zavod.

To što su dugoveka, međutim, ne znače da su večna, otporna na bolest ili nečiju nemarnost, pa tako, za razliku od stabala - zapisa, ukoliko budu oštećena ili uništena, gube svojstvo zaštićenog dobra. Takav je bio slučaj sa himalajskim kedrom u Tolstojevoj ulici koji je izgubio svoj „status” zbog narušenog izgleda i još 15 ranije zaštićenih stabala.