Kultura onlajn

Meni je baš fino što je sve stalo, napisala je ovih dana na „Fejsbuku” jedna operska pevačica, mecosopran, objasnivši da najzad može da pročita i uradi toliko stvari koje ne stiže već godinama. To, naravno, mogu da razumeju oni koji žive brzim tempom, puno putuju ili po ceo dan provode na poslu, te postoji verovatnoća da nije jedina koja je ovo pomislila, uz neminovno žaljenje što je u pozadini pauze virus korona, a ne nešto bezbrižnije.

S druge strane mnogo je i onih kojima nedostaju koncerti, pozorišne predstave, razni festivali, ali koji se mogu utešiti virtuelnim posetama i koncertima i muzejima, pa i nekim manifestacijama. Berlinska filharmonija je dala besplatnih mesec dana korišćenja njihove aplikacije usled karantina. Ceo je spisak muzeja koji se mogu posetiti onlajn: Britanski u Londonu, Gugenhajm u Njujorku, Nacionalna galerija umetnosti u Vašingtonu, Orsej u Parizu, Nacionalni muzej savremene umetnosti u Seulu, Pergamon u Berlinu, Rajksmuzeum u Amsterdamu, Pol Geti u Los Anđelesu, Nacionalni muzej antropologije u Meksiko Sitiju...

Iako su sve manifestacije otkazane, neki organizatori, čak i kod nas, spremno su dočekali situaciju i svoju smotru premestili u virtuelnu stvarnost, poput Festivala internacionalnog studentskog teatra u Beogradu (FIST). Petnaesto izdanje ove manifestacije održava se (od 15. do 19. marta) na onlajn platformi na temu „Buđenje”. Umesto dolaska stranih trupa, one učestvuju putem live stream prenosa svojih predstava, kao i emitovanja već postojećih snimaka. Emilija Bošnjaković, jedna od organizatora ove smotre, izjavila je za medije da će publika moći da prati i onlajn diskusije sa profesorima iz inostranih akademija na temu uloge umetnosti u trenucima društvene krize.

Naravno, biće onih koji će reći da onlajn platforma ne može da zameni stvarni doživljaj koji imaju pogotovo posetioci pozorišta, čija je osnovna draž živ čovek na sceni. Ipak, u novim okolnostima nije loše imati i virtuelni festival, pogotovo za one kojima izolacija teško pada.

Onima koji će izolaciju „dočekati raširenih ruku”, poput umetnice s početka teksta, na raspolaganju je veoma bogat izbor knjiga. Uzmimo, na primer roman „Moja borba” norveškog pisca Karla Uvea Knausgora, čiji šesti tom, (nedavno objavljen i kod nas u izdanju „Buke” u prevodu Radoša Kosovića), ima više od hiljadu stranica, tačnije 1078. Knjigu je zbog obimnosti teško i držati u rukama, a kamoli izdvojiti dovoljno vremena za čitanje, pa je izolacija idealna prilika tim pre što je reč o odličnom piscu. Ovaj roman u kome pisac Knausgor govori o potrebi umetnika s jedne strane i potrebi muža i oca s druge, o rastrzanosti između ljubavi prema porodici i želje za usamljeničkim životom koji pisanje zahteva, predstavlja, kako su kritičari rekli „očaravajuću interakciju između banalnosti i lepote, suvišnog i uzvišenog”.

Ukoliko izolacija, materijalna situacija ili nešto treće sprečava mnoge da dođu do novih izdanja, idealna je prilika da se posegne za Dostojevskim, Kamijem, Prustom, Tolstojem, Andrićem, Crnjanskim, Selimovićem ili drugim piscima koje sigurno imaju u kućnoj biblioteci snabdevenoj u boljim vremenima. Ili jednostavno za kuvarom. Simbolično ili ne ali „Vulkan” upravo objavljuje najnoviji kuvar Džejmija Olivera „Italija na Džejmijev način”. Tako u situaciji kad o odlasku u Italiju možemo samo da sanjamo, a gotovo i o italijanskim restoranima, eto prilike da se posvetimo italijanskoj kuhinji, pogotovo oni koji su se u stampedu na samousluge snabdeli sa dovoljno testenine.