Berze u strahu od novog globalnog sloma

Globalna finansijska tržišta ne veruju da centralne banke u ovom trenutku raspolažu oruđima kojima bi svetsku ekonomiju spasle od sve razornijih posledica epidemije virusa korona, čije je žarište iz Kine danas izmešteno na Zapad. Tačnije, u Evropu i SAD. Ovaj obeshrabrujući zaključak – nesagledivih mogućih posledica po globalni poredak – proističe iz jučerašnjih brutalnih reakcija berzi na dramatične poteze Federalnih rezervi SAD (centralne banke najjače ekonomije sveta) za kojima su s one strane Atlantika poslednji put posegli 2008. godine, u vreme izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata.

Od Tokija do Frankfurta, Pariza, Londona i Volstrita (po vremenskom redosledu otvaranja), investitori su juče tako panično obarali vrednost akcija svih profila biznisa – da je trgovina na pojedinim berzama privremeno morala da bude obustavljena. Zbog obaranja vrednosti akcija na Volstritu, trgovina akcijama na najvažnijem svetskom finansijskom tržištu privremeno je obustavljena na 15 minuta. Iza jučerašnje berzanske „klanice” stoji najnovija odluka američkih Federalnih rezervi da po drugi put u poslednjih sedam dana snizi baznu kamatnu stopu.

Po rečima Džeroma Pauela, predsednika Federalnih rezervi SAD, članovi borda Centralne banke SAD obavili su višečasovnu video-konferenciju u nedelju posle podne, zbog procene da Ameriku čekaju „značajne (negativne) posledice” širenja epidemije virusa korona, uključujući i negativni privredni rast u drugom tromesečju 2020.

Nakon te video-konferencije Federalne rezerve SAD odlučile su da „skoro na nulu” snize baznu kamatnu stopu koja služi kao standard za kratkoročno kreditiranje finansijskih institucija, koja istovremeno dalje utiče na cenu zaduživanja bankarskih klijenata. Federalne rezerve istovremeno su – prvi put od globalne finansijske krize sredinom prošle decenije – pokrenule program „kvantitativnog labavljenja”, odnosno doštampavanja oko 700 milijardi dolara. Namera Feda je da ubacivanjem svežeg novca na finansijsko tržište – kroz kupovinu američkih hartija od vrednosti – zaštiti američku ekonomiju od izglednog talasa bankrota firmi svih veličina (počev od avio i naftne industrije) i drastičnih promena potrošačkih navika stanovništva, kome je na neodređeno vreme zvanično naložena „masovna samoizolacija”, do paralize bilo kakvih investicija u dogledno vreme.

Investitori širom sveta ponovo su juče – kao i u poslednjih nekoliko sedmica neobjašnjivog širenja virusa korona – pokazali da ne veruju da su ovakve mere, kao i najavljeni potezi drugih centralnih banaka, dovoljno adekvatni u borbi prezaduženih nacija protiv nevidljivog, smrtonosnog neprijatelja.

Bankarski potezi u slučaju „korona”, koji na berzama donedavno niko nije očekivao, dokazuju da moć novca u ovom vremenu više nije dovoljna za blagostanje sveta.

Naime, za centralne banke širom sveta obaranje referentne kamatne stope gotovo je najjače oruđe kojim raspolažu. Ako je tako, ko će naterati investitore, velike i male, da se sada zadužuju i pokreću biznis, pod bilo kakvim, pa i jako povoljnim uslovima, ako su istinite vesti da smrtonosna epidemija može potrajati još i godinu dana, uz možda milione zaraženih i zastrašujući broj smrtnih slučajeva?

Iza takvih sumnji, pogotovo s obzirom na zbirni postkrizni dug sveta od preko 275 biliona dolara, usledio je juče novi talas unezverene jagme za gotovinom, od Azije od Amerike, zbog koje je gotovo budzašto išlo sve što miriše na rizik (čak i vrednost paladijuma). Da investitori slute industrijsku paralizu sveta i recesiju, ukazuje i novo obaranje vrednosti barela nafte – pokretačke sirovine svetskog biznisa – na manje od 30 američkih dolara.

Centralne banke, predvođene Federalnim rezervama, ipak se ne predaju. Fed je juče otvorio novu „svop-liniju” doturanja američkih dolara ključnim partnerima na Zapadu: Japanu, Velikoj Britaniji, EU, Kanadi u Švajcarskoj, da obezbedi da imaju dovoljno „zelenih” u opticaju. To je još jedna od mera koje su poslednji put viđene one sudbonosne 2008. godine.