Ne želim da se ponavljam

Legendarni Majls Dejvis nazvao ga je najuzbudljivijim umetnikom našeg vremena, a uz Madonu i Majkla Džeksona Prins je istinska ikona američke popularne kulture. Čovek koji je napravio miks roka, fanka, soula i bluza i tako, po mišljenju mnogih, redefinisao pop muziku osamdesetih, pre nekoliko dana proslavio je 50. rođendan.

Njegova blistava karijera, tokom koje je objavio više od 20 albuma, dobio mnoge nagrade, uključujući i Gremi, i potpisao muziku za brojne filmove, od kojih je u nekima i igrao, nije prošla bez turbulencija.

Rođen je kao Prins Rodžers Nelson 7. jula 1958. godine u Mineapolisu u Minesoti. Ime je dobio po nazivu očevog džez benda „Prins Rodžers trio”. Kada je imao samo dve godine njegovi roditelji su se razveli i on je živeo sa ocem. Međutim, kada je imao 12 godina izbačen je iz kuće jer ga je otac, navodno, uhvatio u krevetu sa prilično starijom devojkom.

Debi album „For you” objavio je 1978. godine, ali uspeha nije bilo. Tek sa pločom „Dirty Mind” primetila ga je kritika, ali i kolege. „Rolingstonsi” su ga pozvali da svira kao predgrupa na njihovim koncertima u Los Anđelesu. Proslavio se sa duplim albumom „1999”, koji je 1982. godine prodat u tiražu od tri miliona primeraka. Sa pločom, filmom i autobiografijom „Purple Rain” ustoličio se kao jedna od najvećih zvezda popularne kulture. Taj album je čak 24 nedelje bio na prvom mestu američke top liste.

Po oceni magazina „Rolingstoun”, Prinsov album iz 1987. godine „Sign o the Times” jedna je od najboljih ploča osamdesetih i njegovo remek-delo.

Početak devedesetih obeležio je objavljivanjem dva albuma – „Diamonds and Pearls” i „Symbol”. Međutim, 1993. godine izdao je kompilaciju najvećih hitova, najavio povlačenje iz muzike i promenio svoje ime u simbol. U tim trenucima vodio je bitku sa svojom izdavačkom kućom „Vorner braders” oko autorskog prava. Čak je i preko svog lica ajlajnerom iscrtao reč rob.

Tri godine kasnije doživeo je pravu porodičnu tragediju. Njegov novorođeni sin Gregori preminuo je od Pfeiffer sindroma (sprečavanje rasta lobanje). Posle toga postao je pripadnik sekte Jehovini svedoci.

Iza sebe ima dva braka, a mediji su tokom godina spekulisali da se zabavljao sa Madonom, Karmen Elektrom, Kim Bejsinger, Šinom Iston…

Prins je vegetarijanac, a „Peta” ga je proglasila najseksepilnijim vegetarijancem na svetu 2006. godine. Magazin „Maksim” uvrstio ga je na listu 25 najznačajnijih umetnika niskog rasta. Visok je samo 157 santimetara.

Posle godina problema i relativnih neuspeha, ostvario je veliki povratak na muzičku scenu sa albumom „Musicology”. Usledila je vrlo uspešna svetska turneja, a uvršćen je i u Rokenrol hol slavnih.

Prošle godine imao je odličan nastup na „Superboulu”, a onda je šokirao javnost najavom da će novi album „Planet Earth” deliti uz novine. Tokom prošlog leta održao je čak 21 koncert u londonskoj O2 areni. Nastupi su bili rasprodati, a Prinsovi gosti na ovim koncertima bili su Ejmi Vajnhaus i Elton Džon.

Često ima običaj da kaže: „Ne želim da se ponavljam, a to je najteža stvar na svetu”.

Krajem aprila oduševio je više od 60.000 fanova svojom svirkom na „Koačela” festivalu u Kaliforniji. Napisao je i knjigu „21 Nights” koju je opisao kao „multimedijalnu slikovnicu”. U toj knjizi piše o 21 rasprodatom nastupu u Londonu koje je odsvirao za 21 noć. U knjizi, koja će biti objavljena u septembru, naći će se i Prinsova poezija i tekstovi, a uz nju će svi kupci dobiti i kompakt disk „Indigo Nights”.