Dan kad je Meksiko ostao bez žena

Kako bi društvo izgledalo bez žena? Meksiko je nedavno naslutio odgovor. Suočio se s masovnim ženskim bojkotom u školama, na poslu i ulici.

Od početka godine do danas ubijeno je oko 400 stanovnica ove zemlje. Da bi podsetile zajednicu na ovu tragediju, Meksikanke su nedavno stupile u jednodevni štrajk – nisu išle na posao ni u školu, nisu ulazile u prodavnice i restorane niti koristile prevoz. Bio je to protest protiv ubistava sve većeg broja njihovih sunarodnica, koje stradaju samo zbog toga što su žene (femicid). Prošle godine prosečno je svakog dana usmrćivano njih deset.

Ranije je po ovim nepočinstvima bio poznat pre svega Huarez, blizu Amerike, u kojem su u poslednje dve decenije nastradale stotine žena, ali se kritična situacija iz tog pograničnog grada prelila i u druge delove zemlje. Prema podacima tužilaštva, sistematsko ubijanje žena povećano je za 137 odsto u poslednjih pet godina, što je četiri puta više od porasta stopa ostalih ubistava. Tek svaki deseti takav slučaj se reši, prenosi list „Universal”.

„Kad nas već toliko ubijate, pogledajte na šta liči svet bez nas”, poručuju feminističke organizacije koje su organizovale štrajk i bojkot „Dan bez nas”.

Ohrabreni američkim pokretom „I ja”, koji je skrenuo pažnju na seksualno zlostavljanje, protesti u Meksiku počeli su još prošle godine, ali su učestali posle dva posebno jeziva zločina u februaru. Muškarac je ubio svoju dvadesetpetodišnju devojku, odrao joj kožu i raskomadao je. Nekoliko dana posle toga u plastičnoj kesi pronađeno je golo telo sedmogodišnje devojčice otete ispred škole. Zatim su u Sijudad de Meksiku počele demonstracije protiv vlade i tabloida koji je objavio užasne fotografije rasparčanog ženskog tela i ubistvo predstavio kao priču o nesrećnoj ljubavi.

Osmog marta je 80.000 demonstrantkinja šetalo ulicama prestonice, a dan kasnije usledio je generalni štrajk. Gotovo polovina službenica u državnim ustanovima nije došla na posao, a slično je bilo i u brojnim domaćim i stranim kompanijama. Mnogi poslodavci su se solidarisali s radnicama odobravajući im slobodan dan, mada je bilo i onih koji su ostali gluvi na apele. Na upražnjenim stolicama u Ministarstvu spoljnih poslova osvanuli su leci sa natpisom: „Do kraja dana deset žena će biti ubijeno. Prestanite da nas ubijate.” U jednom udruženju poslodavaca procenili su da je samo tog dana izgubljeno 300 miliona dolara, dok su u drugom istakli: „Još jedan dan bez njih i nastupila bi katastrofa”. Slike polupraznih učionica, kancelarija i metroa kružile su društvenim mrežama, a efektan je bio i snimak sa predsednikove konferencije za medije, slabo posećene jer se većina novinarki nije pojavila.

Levičarski šef države Andres Manuel Lopez Obrador je saopštio da podržava zahteve pokreta, ali je dodao da veruje da su protesti usmereni protiv njegove vlade i da ih čak potpiruju njegovi konzervativni politički protivnici. Za uobičajenost zločina je okrivio svoje prethodnike i neoliberalizam, što je razgnevilo brojne demonstrantkinje, koje traže da država preduzme konkretne korake, pre svega da zaštiti žrtve i kazni počinioce.

Femicid je rodno zasnovano nasilje, nasilje (najčešće) muškaraca nad ženama iz mržnje i potrebe da se zastrašivanjem održi patrijarhat. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 35 odsto svih ubijenih žena u svetu nastradalo je od ruke partnera, a u muslimanskoj populaciji je rasprostranjeno i ubistvo iz časti, kad strada žrtva koja je navodno obrukala porodicu. Kako podsećaju u meksičkim organizacijama za ljudska prava, ova nepočinstva su uglavnom neistražena, čime država šalje poruku da joj nije stalo, pa posredno ohrabruje zločince.

Prošlogodišnji protesti su dali izvesne rezultate, jer je grad Meksiko napravio registar seksualnih prestupnika. Organizacije predlažu i da se otvori specijalno tužilaštvo koje bi se bavilo isključivo ubistvima žena, kao i da se uvedu strože kazne.

I u ostatku Latinske Amerike mačizam je duboko ukorenjen. Gvatemala je takođe jedan od svetskih rekordera po broju ubijenih žena, dok je abortus zabranjen gotovo svugde u regionu. Jedini izuzeci su trudnoća posle silovanja i ona koja je rizična po život, mada je u Salvadoru, Hondurasu, Nikaragvi i na Haitiju nemoguće otići na kiretažu čak i u ovim situacijama. Kuba, Urugvaj i Gijana jedine su zemlje u ovom delu sveta gde je dozvoljen namerni pobačaj u prvim nedeljama začeća, a početkom meseca pridružila im se i Argentina zahvaljujući inicijativi novog levičarskog predsednika Alberta Fernandeza, koji je kazao da je to stvar javnog zdravlja. Mnogi Argentinci su bili zaprepašćeni činjenicom da su vlasti prošle godine zabranile jedanaestogodišnjoj žrtvi silovanja da prekine trudnoću. U Salvadoru se više desetina žena nalazi u zatvoru zbog abortusa, mada mnoge od njih tvrde da su imale spontani pobačaj. U ovoj zemlji je zabeležen i slučaj da je posle silovanja uhapšena i na 30 godina zatvora osuđena – žrtva. Član narko-klana silovao je tinejdžerku, ali je ona poslata na robiju zbog optužbi da je „ubila svoje dete”, odnosno da je otišla na abortus. Srećom, odobreno joj je ponovno suđenje, tokom kojeg je oslobođena.