Efikasan lek protiv panike i dosade

Kada smo, krajem prošle godine, objavili da se u tom trenutku snimaju ili su u fazi postprodukcije 23 domaće igrane serije, to gotovo da je ličilo na štamparsku grešku. Verovatno su se mnogi zapitali ko li će da gleda tolike serije i gde će se to sve emitovati… Međutim, kako se život na planeti sastoji od niza nepredviđenih situacija tako je i mali nevidljivi neprijatelj – virus – promenio navike ljudi širom kontinenta. Boraveći u svojim domovima, čak i oni koji do sada nisu bili ljubitelji TV programa, pronaći će lek od panike ili dosade sedeći ispred malog ekrana više no inače. Srećom, trenutno se emituje nekoliko premijernih serija: na RTS-u su to „Tajkun”, „Kalup”, „Južni vetar”, na Novoj S četvrta sezona „Ubica mog oca”; na Prvoj se, pored druge sezone „Senki nad Balkanom”, emituju i „Slatke muke”, „Tate” i „Igra sudbine”… U toliko velikom broju novih serija različitog žanra i neujednačenog kvaliteta pitanje je da li je reč o hiperprodukciji ili o bogatstvu sadržaja.

Iako nas producenti i reditelji ubeđuju kako revnosno organizuju audicije za odabir glumaca, činjenica je da se, osim nekolicine novih imena, serije oslanjaju na popularnost i umešnost već afirmisanih glumaca. Miloša Bikovića gledamo svake večeri u reprizi serije „Stižu dolari”, u „Južnom vetru” i, donedavno, u „Balkanskoj međi”. Miodrag Radonjić igra u „Ubicama mog oca”, „Južnom vetru” i „Balkanskoj međi”, a het-trik napravio je i Aleksandar Srećković Kubura koji je svake večeri u seriji „Tate”, „Crvenom mesecu” i „Preživeti Beograd” (RTV Pink). Glumicu Olgu Odalović gledamo u „Crvenom mesecu”, „Tajkunu” i, do skoro, u „Vojnoj akademiji”, Vuka Kostića u „Ubicama mog oca” i „Južnom vetru”, Ivanu Dudić u „Crvenom mesecu”, „Senkama nad Balkanom”, „Ubicama mog oca”… Da li je dobro da iste večeri gledamo istog glumca u nekoliko različitih uloga zavisi pre svega od njegovog talenta, kvaliteta scenarija i umešnosti reditelja. A kolika je sreća imati mnogo posla najbolje znaju glumci koji, po računici producenata, provedu na snimanju između 12 i 15 sati dnevno. Nekom je uloga dovoljna da plati račune, a nekom da stvori karijeru.

U svakom slučaju taj sistem spojenih sudova, kakav se odvija u našem serijskom programu, za svakog glumca je opasan jer se, čak i dobronamerni gledalac, može uveriti da u različitim likovima jednako govore, imaju iste grimase, pokrete, artikulaciju… Pa još kad se pojave u nekoj jutarnjoj ili poslepodnevnoj emisiji da govore o sebi i novim poslovima, tada se definitivno uverimo da oni pred kamerama manje glume, a više naprosto izgovaraju ono što im piše u scenariju.