Virus seje desetine miliona otkaza

Globalno tržište rada suočava se danas, u jeku pandemije na tlu 192 države, s najgorom krizom modernog vremena, upozoravaju Ujedinjene nacije. Privredna koma dobrog dela sveta i oštra prinudna ograničenja kretanja ljudi (među njima i zaposlenih) mogla bi zastrašujućom brzinom da otera u lumpenproletarijat između 13 i 35 miliona ljudi, procenila je agencija UN po imenu Međunarodna organizacija za rad (ILO). Preciznije, bez posla bi moglo da ostane između 13 i 24,7 miliona ljudi. Istovremeno, u „siromaštvo uz rad” do kraja godine moglo bi da padne između 8,8 i 35 miliona onih koji će dotle uspeti da ostanu na radnim mestima, ali s drastično sniženim primanjima.

Ovaj scenario ipak se može izbeći, poručuju zvaničnici UN sa Ženevskog jezera.

„Ovo nije globalna zdravstvena kriza. Ovo je takođe ogromna ekonomska i kriza tržišta rada, koja ima velike posledice na ljude”, ističe Gaj Rajder, generalni direktor ILO.

„Ukoliko dođe do međunarodne koordinacije odgovora na tekuću dramu globalnog tržišta rada, kakva je usledila tokom finansijske krize 2008–2009, posledice po rast globalne nezaposlenosti mogle bi biti znatno manje”, poručuje ILO.

Tada – u vreme najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata – bez posla i plate ostala su 22 miliona ljudi.

U bici protiv smrtonosnog biološkog neprijatelja svet očigledno još nema zajednički imenitelj oko kojeg bi se okupio u zaštiti ne samo berzi i biznisa, već i zdravlja čovečanstva ugroženog koronom, pa i radnika. U apokaliptičnom scenariju širenja virusa (preko 350.000 zaraženih), najslabije plaćena, oskudno obrazovana, najsiromašnija i sezonska radna snaga izgleda da će se naći na udaru privredno-finansijskog „korona cunamija”.

Prema procenama ILO, otpuštene radnike širom sveta čeka zbirni gubitak mesečnih i drugih prihoda u vrednosti između 860 milijardi i 3,4 biliona američkih dolara. Šta će taj narod da radi sa sobom kada ostane bez mesečnih prihoda, potpuno je neizvesno. Ne čudi stoga to što politički i finansijski centri u Evropi (aktuelnom globalnom žarištu pandemije) i Americi (sa sve većim brojem zaraženih, pogotovo u Njujorku, inače sedištu najjače svetske berze, na Volstritu) apeluju jedni na druge da se krene ne samo s basnoslovnim spasavanjem berzanskog biznisa i vodećih firmi, već i sa „helikopterskim” dobacivanjem gotovine običnom narodu. Koliko će, u međuvremenu, sadašnji apeli raznih nivoa vlasti širom sveta delovati na privatne poslodavce i kirajdžije da „razumeju” novonastalu situaciju ugrožene radničke klase, zagonetka je. Više od 40 odsto Amerikanaca nema pri ruci dovoljno gotovine da bi pokrilo bilo kakav trošak u iznosu od 400 američkih dolara, izvestio je „Volstrit džornal”.

S one strane Atlantika, procene o razmerama „korona klanice” na tamošnjem tržištu rada barataju „tvrđim” brojkama od procena ILO za celi svet. Privremeno zaustavljanje privrednih delatnosti – od energetskog sektora do servisne industrije i vazduhoplovnih kompanija – ugrožava 37 miliona radnih mesta u SAD, sudeći po indeksu kvaliteta poslova na tržištu SAD, koji odmerava konzorcijum četiri institucije, predvođen Pravnim fakultetom Univerziteta Kornel. Iz američkih Federalnih rezervi (Fed – centralne banke SAD) stižu još sumornije prognoze. Naime, Džejms Bulard, predsednik ogranka Feda u Sent Luisu, upozorava da bi nezaposlenost u Americi u drugom kvartalu mogla da dostigne 30 odsto, što je 50 miliona radno aktivnih građana SAD.

Ipak, nije se, izgleda, svima smrklo. „Amazon” je juče objavio da otvara konkurs za nova radna mesta i udvostručuje platu za prekovremeni rad zbog enormnih narudžbina „zabravljenih” širom sveta.