Pad berzi, naftni rat i korona

Pad od 40 odsto svetskih berzi je najbrži u istoriji i najbolji je dokaz da tržišta ne veruju da SAD, sa drugim centralnim bankama, mogu da spasu svet od krize. Dug SAD od 24 hiljade milijardi i unapred potrošena tri bruto naciona dohotka Zapada ne mogu se prikriti, kao ni dug Dojče banke od 16 bruto nacionalnih dohodaka Nemačke. Prošlogodišnji pad industrijske proizvodnje je objašnjen kao ,,industrijska recesija”, a ne ekonomska kriza. Ta neverica naroda vidi se po praznim rafovima bogatih zapadnih zemalja, kao i rast prodaje oružja u SAD, što pokazuje nivo poverenja u vođstvo tih zemalja.

Pad berzi i krizu ubrzava i naftni rat. I taj rat je svojevrsni revanš. Mihail Gorbačov je 1986. godine, izborom počeo ,,perestrojku”, na koju su odgovorile SAD sa Saudijskom Arabijom, obaranjem cene nafte. Taj potez je lišio SSSR deviznog priliva, i naterao ga na traženja kredita i zaduživanja, koji su doveli za nekoliko godina do raspada SSSR-a. Isti potez povlači i Rusija, pa povećanjem proizvodnje nafte obara cenu barela ispod 30 dolara. Niske cene nafte urušavaju proizvodnju nafte iz škriljaca u SAD, jer je granica rentabilnosti 60 dolara za barel. Pored toga, proizvođači nafte iz škriljaca imaju obavezu u ovom polugođu da isplate bankama 86 milijardi dolara. Ovo dovodi do nestabilnosti bankarskog sistema SAD. FED reaguje sa kreditom od 700 milijardi sa kamatom od 0,025 odsto. Problem nastaje zbog nepoverenja u dolar, pa niko više ne kupuje američke hartije od vrednosti, i taj se doštampani novac ne raspoređuje po svetu, već inflatorno deluje u SAD. Kako ova inflacija neće otići u inostranstvo, to će inflatorni udar pasti na ekonomiju SAD. Ova ekonomska kriza traje odavno, i pokazala je da cena nafte nije ekonomska, već geostrateška kategorija.

Radi ovakvih protivurečnosti interesa u istoriji su počinjali ratovi. I sada se pokušava isto, ali se to svede na lokalni rat. Lokalni rat ne može da razreši nagomilane protivurečnosti, a rezultat atomskog rata nije povoljan za aktere. Ali, neko drugi mora biti kriv! Veliko zlo i pandemija virusa korona se koristi kao optimalan krivac za sve neuspehe Zapada: za bankrot Italije, propast ,,šengena” i vaspostavljanja granica, obustavljanja avionskih linija, prestanak turizma i niz drugih teškoća, za šta neće biti krivo državno rukovodstvo već virus korona. To se vidi na osnovu izveštaja Foks Njuza, od 16. marta 2020. godine, kad na pitanje novinara ,,da li se ekonomija kreće ka recesiji nakon pada berzi”, predsednik Donald Tramp odgovara ,,Pa, to bi se moglo dogoditi. Ali situaciju razmatrano, ne sa stanovišta recesije, nego sa stanovišta borbe protiv virusa. Čim ga zaustavimo, pojaviće se tražnja i na berzi i ekonomiji i videćete neverovatan rast”. Kad prođe virus, ništa neće biti isto, a kako će biti, videćemo.

Mitar Radonjić,
Novi Sad