Korona – svet neće biti isti

Virus korona – to se sve više iskazuje – nije samo medicinski i zdravstveni problem, već i društveni, politički, kulturološki i svaki drugi. Već decenijama se piše o vanzemaljcima, marsovcima i letećim tanjirima, ali njih niko nije stvarno video. Ali se vode zemaljski ratovi, moćne države se neprekidno hvale novim nuklearnim oružjima i supersoničnim raketama. Protiv koga? Protiv ljudi na ovoj maloj planeti. Svakodnevno to slušamo.

Sve to sada pada u zasenak, pojavio se stari neprijatelj virus, ali u novom izdanju i sa globalnom dimenzijom, pa to liči na invaziju i napad nekih nevidljivih vanzemaljaca. Oni su takoreći preko noći napali skoro sve zemlje sveta, nepripremljene za ovu vrstu invazije. Zatekli ih na spavanju i hvalisanju kako mogu brzo da unište svoje neprijatelje, koji i za sebe misle isto tako. A to su sve ljudi.

Sasvim je sigurno da posle ove pošasti, koja će odneti mnoge živote, svet neće biti isti. Kad prođe ovaj rat koji se naziva epidemijom i pandemijom, praviće se bilansi i otvoriće se mnoga pitanja koja su pred čovečanstvom i ljudskom zajednicom bila zamrznuta i stajala kao problemi koje niko nije pokušavao da istinski rešava. I to kako unutar pojedinih zemalja, tako i u međunarodnim odnosima. Sada su vojni efektivi, policije, državnici i pre svega medicinari – lekari i medicinske sestre – pred velikim izazovima. Oni su iz pozadine izbili u prve redove fronta, izlažući se i sami najvećim opasnostima.

Kako neko reče, svakako će se promeniti odnos elita i građana, preispitati način upravljanja državama i privredom, kulturom i drugim oblastima. Sasvim je realno da se preispitaju strukture koje brinu o ljudskom društvu i naprave razna prestrojavanja i izmene. Uz malo stida i pokajanja. Događaji su očigledno prevazišli postojeću organizaciju društva u celini i to će učiniti da padnu u preispitivanje, u zasenak neka rešenja i sistemi. Da se na nov način sagledaju ljudske potrebe i načini njihovog rešavanja.

U svemu će veliki udeo imati informatika i elektronska komunikacija, koje su već učinile da se drugačije sagledaju ljudski rad i život u mnogim oblastima, kao što su školstvo, administriranje, organizacija države i zdravstvenih službi, edukacija građana u celini. Posebno će morati da se sagledaju mesto i uloga, kao i način vaspitanja mladih, koji su u jurišu na nebo starijih bili satanizovani i potcenjeni. Ali i starije populacije, koja u modernim vremenima, posebno u razvijenim zemljama, postaje sve brojniji i zahtevniji deo društva

(Primera radi, mladi kojima se zamera preterana ležernost i upotreba kompjutera i telefona, kao i zabave u kafićima i splavovima, pokazaše pred ovim događajima novo lice – mnogo bolje i humanije nego što smo primećivali i očekivali: oni se masovno javljaju da pomognu starijima u svojim sredinama, ne samo u svojim porodicama.)

Pored toga što će se trezvenijim očima gledati na ulogu organa koji su nosioci borbe protiv ove pošasti i možda nekih sličnih budućih, a to su – kao što rekosmo – u prvom redu država, vojska, organi reda i saobraćaja, trgovci, a iznad svega lekari i medicinske sestre, neki od njih neopravdano zapostavljeni u materijalnom i društvenom položaju i statusu. Ako polože ovaj ispit, a hoće, uz velike napore i žrtve, sve ove strukture naći će se pred zahtevima da se prestruktuiraju i reorganizuju na fleksibilniji način. Države i njihovi često bahati činovnici treba da spuste rogove i da služe narodu, a ne obrnuto.

Invazija korone pokazala je da ljudska zajednica, pa i nauka, nisu u stanju da predvide sve ono što može da zadesi svet, danas, sutra i u budućnosti. Konačno, zar nismo svedoci koliko dugo se govori i upozorava od strane nauke i stručnjaka da zagađenje ljudske atmosfere i razne pošasti kojima su skloni ljudi treba drugačije sagledati i rešavati?

Tu su i velike socijalne razlike – enormno bogaćenje pojedinaca, kojima su sistemi omogućili da budu milijarderi, a na drugoj strani ogromne mase ljudi sa neizvesnim radnim statusom i materijalnim nivoom. Socijalna pitanja svakako će izbiti u prvi plan. Nadajmo se da će državnici drugačije gledati i na odnose sa susedima i drugim zemljama i narodima, da neće više smatrati da su večni i nepobedivi. I da se mogu tako olako poigravati sudbinama svojih naroda i država, zveckati oružjem i neprekidno držati stanje oružanog mira, koji može lako da preraste u velike požare, koje bi planeta teško izdržala.

Naša nevelika zemlja Srbija hrabro se uhvatila ukoštac s kovidom 19 – od predsednika države do onih koji brinu o higijeni i redu na ulicama i trgovima. Aplauzi zahvalnosti s prozora i terasa u našim gradovima su pozitivan signal o samosvesti građana da prepoznaju opasnosti i pruže podršku onima koji se za njih bore, uz rizike i veliki napor.

Da zaključimo, pojava ove globalne opasnosti i napada na čovečanstvo učiniće da se mnoge stvari u ljudskoj zajednici i na našoj planeti sagledaju kroz drugu optiku i da im se priđe na realniji i humaniji način.

Publicista i književnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista