Iz Rusije s ljubavlju

Rusija ugrožava neprikosnovenu ulogu NATO-a u Evropi, pa i šire. Nisu u pitanju namere da se opstanak zapadnog saveza omete vojnim sredstvima. Naprotiv, reč je o ruci prijateljstva pruženoj u trenutku kad se svet suočava sa zajedničkim protivnikom, pandemijom virusa korona. U novonastalim okolnostima evroazijski džin pribegava američkom izumu, takozvanoj mekoj sili.

Kako za „Evropsku pravdu” piše Viktorija Vdovčenko, protekle dane je obeležilo masovno sletanje ruskih vojnih aviona, prepunih medicinske pomoći i stručnjaka virusologa, na aerodrome u Italiji. Na trupu svake od letelica jasno je ispisano: „Iz Rusije s ljubavlju”. Baš kao u filmu o najpoznatijem tajnom agentu britanske obaveštajne službe – Džejmsu Bondu. Time je ova humanitarna misija postala i simbol specijalne operacije Ministarstva odbrane Ruske Federacije s ciljem da se države Evropske unije odobrovolje i konačno ukinu sankcije nametnute zbog Ukrajine.

Za slične situacije u Rusiji je zaduženo Ministarstvo za vanredne situacije. Ipak, Moskva je u Italiju uputila vojne transportere Il-76, koji su, umesto bližom, severoistočnom putanjom, u Italiju pristigli dužom, sredozemnom maršrutom, izbegavajući eventualnu nesaglasnost za prelet od strane pojedinih zemalja na severu kontinenta. Ukratko, iako organizovana u saglasnosti s italijanskim vlastima, ovo je bila – vojna operacija.

Nakon jasnog oklevanja zapadnih država da priskoče u nevolji svojim ugroženim saveznicima, akcija Rusije ne samo da je pokazala spremnost Moskve na saradnju, nego i nemoć onih koji u Briselu i Vašingtonu vole da „udare šakom o sto” ne bi li se toj saradnji suprotstavili.

Može li bilo koja epidemija da se uporedi s nesrećom koju izaziva rat svetskih razmera? Svakako ne. Nema razaranja, broj žrtava je daleko manji, ne rađa se mržnja među narodima, nema posledice vojnih dejstava... Ipak, pošast zvana virus korona imaće i te kako ozbiljne posledice po čovečanstvo. Uticaji globalnih moćnika počinju ponovo da se prepliću, menjaju smer i našu planetu uvode u novu, za sada nepoznatu budućnost.

Posle Prvog svetskog rata SAD su preuzele vodeću ulogu u svetu, iako je njihovo učešće u velikoj klanici, u poređenju s evropskim državama, bilo marginalno. Ipak, tadašnji američki predsednik Vudro Vilson imao je jake adute: ekonomija zemlje koju je vodio nije bila razorena, vojna moć nije bila načeta. To mu je i dalo priliku da u svojih čuvenih „Četrnaest tačaka” iz januara 1918. kao „sudija pomiritelj” odlučuje kako će izgledati budućnost mnogih država: od njihovih granica do političkih sistema u kojima će živeti.

Slično se ponovilo posle Drugog svetskog rata. Opet su SAD, ovog puta kroz „Maršalov plan” obnove, odlučivale kako će izgledati svet. Tačnije, onaj deo koji nije potpao pod uticaj Sovjetskog Saveza. Ali danas, pred naletom bolesti, mnogo toga više ne ide Americi u korist. Evropske zemlje shvatile su da politika koju žele da vode nije ona koja im je nametnuta s druge strane Atlantika. Njihova namera da krenu svojim putem poklopila se s nemoći SAD da i dalje drže svet pod svojom kontrolom. Hibridne tvorevine poput Evropske unije i NATO-a nisu više sposobne da kvalitetno funkcionišu. Tačnije, u skladu s američkim interesima.

Najnoviji izveštaji, po kojima su SAD postale jedno od najvećih žarišta opakog virusa, poklopili su se s procenama da bi najmoćnija zemlja Zapada uskoro mogla da se suoči s istinskom ekonomskom krizom i rekordnom nezaposlenošću. Većom čak i od one iz doba Velike depresije (1928–1939), kada je čak 25 odsto Amerikanaca ostalo bez posla, dok su onima koji su imali šta da rade plate drastično umanjene.

Ukoliko se ovakve prognoze ostvare, Donald Tramp neće poput svojih prethodnika biti u prilici da „igra” na jaku ekonomiju. A predsednički izbori su sve bliži.