Virus nas opamećuje

Pojava virusa korona pokazala je u najogoljenijem vidu šta znači nepoštovanje autoriteta. Jedna od najvažnijih stvari za fizički opstanak svake zajednice jeste poštovanje autoriteta, koje je ubijano postepeno i polako, širenjem individualizma kao jedne od sastavnica ideologije civilnog društva. Strah od Njegovog veličanstva JA, svakog JA, koliko god da je to JA nezrelo, koliko god da je neznalica, postaje norma. A kada ludilo postane norma, onda normalni postanu ludi.

Virus korona nas je probudio i pokazao svu pogubnost takvog ponašanja. Kad smo shvatili da je čak i fizički opstanak ogromnog broja ljudi došao u pitanje, odjednom smo se setili da nismo svi apsolutno jednaki. Svi moramo imati podjednake šanse. Svakom se mora omogućiti da pod jednakim uslovima pokuša da postane šta god može – predsednik države, načelnik generalštaba, vrhunski kompozitor, akademik, teniski šampion... Ali kad to postane poštujući sve moguće regule, onda se taj mora poštovati i jasno se mora staviti do znanja fudbaleru niške zone da nije isto što i Dušan Savić i da ne može tražiti mesto u reprezentaciji. Ne samo zato što nije u stanju da da gol, nego i zato što će proćerdati milione koji su dati za pripremu reprezentacije i obrukati naciju.

Fudbal neki vole, neki ne. Zato ovakvo tretiranje autoriteta možda svima neće odmah biti jasno. Ali virus korona i izvesna smrt postali su jasni svima. Sada, kada smo se suočili sa sopstvenom ili smrću najbližih, odjednom smo se setili da ogroman broj lekara o ovoj bolesti ne zna ništa, a kamoli široke mase, bilo da je reč o akademicima iz oblasti elektrotehnike, bilo o vozačima GSP-a.

Videlo se to najbolje na konferenciji za štampu na kojoj se okupljenim novinarima obratio Zoran Gojković, profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine. Obraćajući se pred kamerama koje su prenosile njegove reči milionima gledalaca rekao je: „Ja sam hirurg, ali ja ništa ne znam o epidemiologiji, mi moramo slušati epidemiologe. Šta oni kažu, to treba raditi.” Zato je medicina ozbiljna nauka i sve druge, dok ne razviju takav odnos, neće biti ozbiljne. Isto važi i za fudbalske trenere. Zna se ko je bio Miljan Miljanić.

I nemojmo mu se mešati u posao, ako poštujemo prvo sebe. On je mogao da pogreši, ali bi zato svaki strastveni gledalac fudbala, uprkos tome što dosta zna o fudbalu, sigurno pogrešio katastrofalnije.

Kada ćemo čuti da se poput doktora Gojkovića ponaša, na primer, jedan profesor istorije dvadesetog veka? Kada će on, kad ga pozovu da na televiziji priča o caru Dušanu to odbiti i reći da o tome ne zna ništa, nego da za to treba pitati specijalistu za srednji vek. Ne znati ništa ne znači da on stvarno baš ništa ne zna, kao što dr Gojković ne može da baš ništa ne zna o epidemiologiji, ali je to postupak pravog profesionalca koji je svestan gde mu je mesto u struci.

Ceo život sam proveo u nastavi i bio član stručnog veća na Univerzitetu na kojem se odlučivalo o doktorskim tezama. Mnogo puta sam se uverio da su komisije koje su potpisivale referate bile sastavljene od ljudi koji nikada ništa nisu učili o temi disertacije koju kvalifikuju. I ne samo to, nego se nikada u svom radu nisu bavili temom koja čak i u najširem smislu ima veze s temom za koju svojim „autoritetom” garantuju. Imate ljude koji nas malo-malo sa TV ekrana ili u novinama zasipaju čitljivim i interesantnim temama, koje predstavljaju kao vrhunske, a da njihovi pisci nisu ni fakultet završili.

Nekada takve publikacije mogu biti i korisne, jer njihovi autori znaju da vešto iskoriste već objavljene radove iskusnih specijalista. Ali kome su takve knjige potrebne kada su vrhunski specijalisti to sve već objavili? Normalno, ovo ne sme da se shvati kako poziv na zabranu ovakve delatnosti. Pogotovu stoga što sam čovek koji se zalaže za ekstremnu slobodu mišljenja, bukvalno svakakvih mišljenja, pa čak i za javno vređanje prvo mene samog. Ne zbog toga što volim da me neko vređa, već zato što znam da, kad poče politička korektnost, onda joj se ne vidi kraj. Tako će ispasti da se Beograd nalazi u tropima i da na Avali žive lavovi i slonovi. Dakle, svako može da kaže šta hoće, i zato ne sme da postoji krivična odgovornost A svako ko je pogođen može da pokrene građansku parnicu. Pa nek se sudi dok mu je volja i ako ima para za to.

Ali stručne teme mogu objašnjavati samo stručnjaci: ušne bolesti ušni lekari, probleme izbornog sistema samo profesori izbornih sistema itd... Ako društvo nema autoritete koji su na proceduralno utvrđen način postali ime, koji će reći nemojte to da čitate jer to ne valja, ili mnogo je bolje da pogledate to i to, ili stavite maske ako to rade Kinezi, virus korona će nas pogađati sve češće.

Profesor Univerziteta, osnivač naučne discipline politikologija religije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista