U potrazi za prizorom sa balkona

Ulice Beograda uveče su puste. Čim otpočne policijski čas, ljudi se mogu videti jedino kako sa prozora ili balkona gledaju u daljinu i hvataju malo svežeg vazduha. Osim sugrađana što zabrinuto posmatraju panoramu grada, ima i ljubitelja fotografije koji objektivom foto-aparata žele da ovekoveče prizore sa svojih terasa.

Prostorno i vremenski ograničeni, oni ipak nalaze način da svoju strast prema ovoj umetnosti ispolje i „zaustave” slike na kojima je glavni grad drugačiji nego ikada do sada.

Bojana Janjić se fotografijom bavi od svoje dvadesete, ukupno oko 16 godina, što je, kako skromno kaže, i dalje nedovoljno. U početku je fotografisala samo za sebe i učila. Njen put krenuo je od razvijanja, kasnije potrčka i asistenta u studiju.

– To je mnogo doprinelo da naučim poslove oko samog fotografisanja, tako da i sada, iako sam i dalje „one woman show”, znam svačije mesto u ovoj oblasti – navodi Janjićeva, čiji su radovi objavljivani na portalima, u novinama i nedeljnicima.

Do sada nije imala izložbu svojih radova, što planira da promeni čim se stanje u svetu popravi. Do tada, pridržava se propisanih mera.

– Ono što od posla mogu da obavim od kuće, uradim. Imam psa, i to trenutno ne olakšava ništa sa novim pravilima. Ne izlazim. Ukoliko tokom „slobodnog vremena” ugrabim barem malo, izađem i fotkam – kaže ona. Ni u danima vanrednog stanja njen umetnički duh ne može da miruje, pa tu i tamo ovekoveči momente u gradu, kradući i minute pred sam početak policijskog časa.

– Šta drugo mogu da radim trenutno? Jedina opcija za mene jeste da probam da ugrabim taj neki slobodni sat, a i da vidim kako izgleda prazan Beograd. Nestvarno, čudno i opasno – opisuje Bojana.

Damjan Jovanović, gitarista i tekstopisac indi rok benda „Paper animals” koji je nedavno objavio debi album „Rock Paper Scissors”, oduvek je voleo da fotografiše. U početku, to su bili amaterski foto-zapisi njegovih prijatelja, porodice, putovanja, događaja, bez ambicije da to bude išta više od hobija i ličnog zadovoljstva. Kako kaže, prava strast za fotografijom rodila se pred kraj srednje škole, kada je počeo da radi sa dedinim aparatom na film, a ozbiljno je krenuo da je doživljava pre nekoliko godina.

– Pre nešto više od dve godine počeo sam da fotografišem koncerte za portal „Balkanrok”. Tada sam shvatio da radove mogu da plasiram i u malo komercijalnijem smislu. Počeo sam da se bavim portretima, događajima i video-snimanjem koncerata – rekao je Damjan, koji je sada i vođa video-odseka u „Sofar sounds Belgrade” organizaciji koncerata.

Strahinja Ristić došao je iz Čačka i za svojih 25 godina, što poslovno što privatno, imao je prilike da fotografiše mnoštvo poznatih ličnosti i događaja koji su obeležili prestonicu. Često sa terase stana na Voždovcu, s koje ima pogled na panoramu u pravcu Hrama Svetog Save, beleži prizore koji ga inspirišu.

– Čekajući da se sve vrati u normalu, imam više vremena da sa terase posmatram šta se događa i to zabeležim foto-aparatom. Zanimljivo je šta sve čovek može da vidi ako provede neko vreme posmatrajući život sa balkona – rekao je Ristić.

Aleksa Cijan takođe voli da lovi trenutke sa svog prozora. Za fotografiju se zainteresovao kao maturant i od tada joj poklanja svoje vreme, ne unovčavajući svoja dela.

– Za fotografiju sam počeo da se interesujem ne tako davno, krajem srednje škole, kada je moja devojka dobila foto-aparat za rođendan. Celo leto smo proveli u gradu slikajući i mogu reći da sam se tek tada „navukao” na fotografiju. Ona je za mene isto što je predstavljala i prvog dana – izvor zadovoljstva, a ne materijalnih prihoda – rekao je Cijan.