Da li lekovi protiv malarije i artritisa pomažu kod kovida 19

Da li virus korona može da se izleči lekovima protiv malarije, ebole i reumatoidnog artritisa? Koliko su pacijenti koji zbog visokog pritiska uzimaju terapiju sa takozvanim ACE inhibitorima ugroženiji od dobijanja kovida 19 i treba li da prestanu sa uzimanjem standardnih medikamenata dok traje pandemija? Da li je bolje, ako se osete prvi simptomi bolesti, popiti paracetamol ili brufen?

Ovo su samo neka od pitanja koja muče građane gotovo čitave planete. Spekuliše se da određeni lekovi protiv hipertenzije navodno izazivaju rad receptora u plućima i povećavaju osetljivost na dobijanje bolesti. Ipak, za sada je uglavnom reč o nagađanjima, a mali je broj proverenih informacija. Šta je zapravo istina, za „Politiku” otkriva profesor dr Vesna Garović, specijalista nefrologije i hipertenzije, direktor Odseka za klinička istraživanja i studije na Odeljenju za internu medicinu, i šef Odeljenja za nefrologiju čuvene Klinike „Mejo”.

Ona za naš list pojašnjava da je u vezi sa kovidom 19 sve počelo sa izveštajima o takozvanoj intersticijalnoj upali pluća nepoznatog uzroka u provinciji Vuhan u Kini u decembru 2019. Epidemija se brzo proširila kroz Kinu i Južnu Koreju, zatim na ostale kontinente, a Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju 11. marta ove godine. Za razliku od prethodnih pandemija, kovid 19 se odlikuje velikim procentom ozbiljno bolesnih kojima je neophodno bolničko lecenje (kod oko 15 odsto ljudi), kao i značajnim procentom pacijenata kojima je potrebna neka vrsta respiratorne terapije (za oko pet odsto). Ni najbogatije zemlje sa razvijenim sistemima zdravstvene zaštite ne mogu da pruže pomoć svim obolelima na vrhuncu epidemije. Shodno tome, mnoge zemlje su proglasile vanredno stanje i sprovele socijalnu izolaciju kao jednu od mera za sprečavanje širenja bolesti, sa ciljem usporavanja naglog skoka broja obolelih.

– Bavim se kako kliničkim radom, ali i supervizijom kliničkih studija koje, u novije vreme, uključuju i one studije u vezi sa infekcijom izazvanom kovidom 19. S obzirom na to da specifične i efikasne terapije za ovu bolest ne postoje, pažnja svetske medicine i javnosti okrenuta je ka upotrebi lekova koji su prethodno odobreni za lečenje drugih bolesti. Ovi lekovi su prvobitno korišćeni u prethodnim epidemijama, kao što je ebola, zbog njihove efikasnosti u lečenju sistemske upale ili zbog dokazanih antivirusnih efekata u laboratorijskim uslovima. Skorašnje studije su pokazale ohrabrujuće rezultate u lečenju kovida 19 sa lekovima koji su odobreni za terapiju malarije (hlorokvin), sistemskog lupusa i reumatodinog artritisa (hidroksihlorokvin,) i HIV-a (lopinavir, ritonavir). Ovi lekovi nisu preporučeni za široku upotrebu kod pacijenata sa virusom korona, budući da je njihova efikasnost u ovoj bolesti pokazana u studijama sa malim brojem učesnika i bez adekvatnih kontrola – pojašnjava dr Garović.

Naša sagovornica napominje da ovi lekovi imaju niz kardiovaskularnih neželjenih efekata, što ima naročit značaj za starije koji imaju srčana oboljenja, a pod rizikom su za dobijanje infekcije i komplikacija u slučaju virusa korona. Nekoliko studija koje su optimalno dizajnirane u odnosu na broj ispitanika i adekvatne kontrole sada su u toku.

– Dok ne dobijemo definitivne odgovore u vezi sa efikasnošću i sigurnošću ovih terapija, simptomatska terapija, udružena sa specifičnim načinom lečenja za komplikacije koje mogu da se pojave u toku kovida 19 je indikovana - dodaje dr Garović.

A šta da radimo kada smo u dilemi da li da popijemo paracetamol ili ibuprofen?

– U sličnom kontekstu, pitanje se često postavlja o ulozi ibuprofena (brufena) za lečenje febrilnog stanja i bolova u mišićima. SZO se inicijalno izjasnila protiv upotrebe ibuprofena zbog mogućeg neželjenog efekta na kovid 19. Taj stav je naknadno, u roku od nekoliko dana, promenjen usled nedostaka naučnih studija koje bi to potvrdile. Situacija sa ibuprofenom najbolje ilustruje potrebu da se nastavi sa praćenjem najnovijih studija i smernica i njihovim uključivanjem u dnevnu praksu – ističe naša sagovornica.

Rane epidemiološke studije pokazale su da su obolevanje i smrtnost značajno veći kod obolelih od kovida 19, koji imaju povišeni krvni pritisak i ukazale na potencijalnu vezu sa drugim pridruženim bolestima ili antihipertenzivnom terapijom.

– Pored terapije za kovid 19, stariji pacijenti sa virusom korona su često na hroničnoj terapiji sa takozvanim inhibitorima angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori) ili blokatorima angiotensin II receptora (ARBs) za povišen pritisak, kardiovaskularna i bubrežna oboljenja. Lekari kliničari, naučnici i pacijenti su podjednako zainteresovani za potencijalne negativne efekte ove terapije kod pacijenata sa kovidom 19. Glavni razlog je u mehanizmu delovanja ovih lekova koji teoretski mogu da olakšaju ulazak virusa u ćelije. Dva najveća američka udruženja kardiologa dala su udruženu izjavu i izašla sa stavom da pacijenti sa srčanim oboljenjima, a pod nadzorom lekara, treba da nastave sa ovom terapijom. Oba udruženja su istakla da trenutno nema ni eksperimentalnih ni kliničkih studija koje pokazuju bilo pozitivne bilo negativne uticaje ovih lekova na ishode lečenja pacijenata sa virusom korona. Sa druge strane, najnovije studije ukazuju na česte kardiovaskularne komplikacije kod pacijenata sa kovidom 19. Pod tim uslovima, ACE inhibitori i ARBs mogu da imaju važnu ulogu u prevenciji i tretiranju kardiovaskularnih ishoda – pojašnjava dr Garović.

U moru informacija i dezinformacija na socijalnim mrežama, dr Vesna Garović podseća da je važno pratiti iskaze i predloge organizacija sa autoritetom, kao i naučna i medicinska dostignuća u časopisima i naučnim izvorima sa proverenom reputacijom.