Počinje borba za punjenje budžeta

Sada kada je izvesno da se očekuje veliki pad privredne aktivnosti, nameće se pitanje kako će državna kasa da se puni. A od toga zavisi mnogo toga, ne samo plate i penzije, socijalna davanja već i pomoć privredi koja budžet puni i koja to već očekuje. Aleksandar Vučić je već najavio paket pomoći preduzećima u narednih desetak dana težak od dve i po do četiri milijarde evra. Ta sredstva nisu predviđena u budžetu za ovu godinu.

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da država ima rezerve, da punjenje budžeta trenutno nije ugroženo, između ostalog, zbog velikih nabavki u poslednje dve nedelje usled čega će više para da stigne po osnovu PDV-a. Ali minus u kasi će se nesumnjivo pojaviti i pitanje je kako ga finansirati. I ne samo to, minus vodi povećanju javnog duga koji smo uspeli da smanjimo merama fiskalne konsolidacije. 

„Budžet će dramatično manje da se puni u narednom periodu. Prihodi će biti manji, ali će istina biti i manji rashodi, poput nekih kapitalnih investicija. Pitanje je koje su sve opcije državi na raspolaganju. Do sada su stranci kupovali državne dužničke papire, a videćemo da li će i koliko to ubuduće činiti”, kaže Nikolić.

On dodaje da nama ove godine dospeva gotovo milijardu evra za kamate i još nekoliko milijardi evra glavnice duga. Bilo bi dobro kada bi mogli da bar delimično odložimo plaćanje tih obaveza. Svetska banka je već najavila pomoć od 150 milijardi dolara što su po oceni našeg sagovornika mala sredstva, dok je mnogo značajniji paket pomoći koji je MMF namenio zemljama u razvoju, kakva je Srbija, od 1.000 milijardi dolara. 

„Bitna je i cena zaduživanja. Tek će se videti kako će se investitori ponašati. Do sada se država dobrim delom zaduživala na domaćem tržištu duga, emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti. Evropska centralna banka nastavlja sa štampanjem para i ta povećana likvidnost iz Evropske unije preliće se i kod nas kao što se prelivala i u prethodnom periodu kada su štampali pare. Razlika je u tome što će njihovi investitori da dobiju pare po nultoj stopi, a pitanje je kolike će za nas kamate biti”, kaže Nikolić. 

„Fajnenšel tajms” je nedavno pisao o povećanom riziku odliva kapitala iz zemalja u razvoju, kojima pripada i Srbija, kaže Nikolić. Njega zabrinjava što je 18. marta, znači već u vanrednom stanju, prodato tek 4,4 odsto od ponuđenih 100 miliona evra petogodišnjih evro obveznica, po godišnjoj kamati od 1,1 odsto. 

Nikolić smatra da Ministarstvo finansija neće nastaviti s aukcijama da ne bi pravilo negativan utisak da obveznice nisu mogli da prodaju. 

Prethodne februarske emisije imale su realizaciju preko polovine, a poslednja januarska vredna 150 miliona evra celih 100 odsto. Realizacija dinarskih obveznica je bila veća 10. marta 2020. (ali i dalje skromnih 18 odsto), kada su prodate dvanaestogodišnje dinarske državne obveznice vredne 14,3 milijarde dinara po stopi prinosa od 3,35 odsto na godišnjem nivou. 

„Privredi se mora pomoći da ne bi otpuštala ljude, jer nas u protivnom čeka veliki porast nezaposlenosti. Ne mislim da će tržište rada biti opterećeno s dodatnih 300.000 ljudi koji su se vratili iz inostranstva. Svi oni će da se vrate kad ovo prođe”, kaže Nikolić, koji očekuje da će naš javni dug biti povećan u istom iznosu koliko bude dato privredi. 

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da će posledice virusa korona po ekonomiju biti veoma nepovoljne i da se ne može govoriti ni o kakvom privrednom rastu, već pre o padu. Napajanje budžeta biće smanjeno iz mnogih izvora.

„Koliko vidim sada se samo pita medicinska struka, ali ne i ekonomska. Niko ne pita koliko će aktuelne mere da koštaju privredu. Naravno da su ljudski životi najdragoceniji, ali moj utisak je da se prave veći troškovi nego što bi morali da budu. Poznato je u teoriji da je na nepoznatu pojavu reakcija burnija. Bojim se da će usled ekonomske krize biti ugroženo puno ljudskih života, jer mi smo i bez ovoga bili nerazvijena i siromašna zemlja, a sa pragmatičnijim i fleksibilnijim pristupom možda ne bi bili”, smatra Madžar.