Stojan Župljanin uhapšen u Pančevu

Stojan Župljanin (57), jedan od četvorice preostalih haških optuženika, uhapšen je juče oko 12.30 u Pančevu i sproveden je istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, gde je, tokom popodneva, obavljeno saslušanje. Do zaključenja ovog izdanja „Politike” nije se znalo kada će Župljanin biti izručen Haškom tribunalu.

Župljanin je u zgradu Specijalnog suda doveden nešto posle 13 časova. 

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine i koordinator Akcionog tima za završetak saradnje sa Tribunalom u Hagu, naveo je da je hapšenje proteklo u najboljem redu i da su Stojana Župljanina uhapsile specijalizovane ekipe Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije.

– Zgrada u kojoj smo locirali Župljanina opkoljena je oko podneva. Postojale su informacije da je on naoružan, što se pokazalo kao netačno. Policija je obavila pretres stana. Župljanin nije pružao otpor hapšenju. Policija ga je izvela i odmah prebacila u zgradu Specijalnog suda, kako bi ga saslušao istražni sudija Veća za ratne zločine – rekao je tužilac Vukčević „Politici”.

On nije želeo da otkrije druge detalje u vezi sa hapšenjem, jer je to u interesu nalaženja ostalih haških optuženika. Tužilac Vukčević je potvrdio da je, posle lociranja u stanu u Nišu 26. marta, policija bila na tragu Župljaninu, što je i dovelo do jučerašnjeg hapšenja.

Župljanin se, prema rečima tužioca Vukčevića, krio u Srbiji posle pokušaja hapšenja u Nišu, kada je za „dlaku” izbegao policiji. Vukčević je prokomentarisao da je hapšenje Župljanina od velikog značaja za Srbiju i dokazda se ozbiljno radi i da postoji politička volja da se saradnja sa Hagom sprovede do kraja.

Policija je po prijavi 26. marta ove godine pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin. Vojnici NATO-a su 11. aprila pretresli porodičnu kuću Stojana Župljanina u Banjaluci.

Stojana Župljanina tokom popodneva saslušavao je istražni sudija Dragan Plazinić.

Naši izvori tvrde i to da je Župljanin na saslušanju pred sudom osporavao identitet i porekao da je baš on lice sa poternice, zbog čega su morale da budu obavljene dodatne provere. Utvrđivanje identiteta osnovna je pretpostavka za predaju okrivljenog Haškom tribunalu. Do kasnih popodnevnih sati saslušanje nije moglo da počne zato što se čekalo da iz BiH bude dostavljen Župljaninov lični dosije, iz koga bi bio potvrđen ili osporen njegov identitet.

Župljanin je, prema nezvaničnim saznanjima, želeo da pozove izabranog branioca, ali se ispostavilo da je taj advokat koga je izabrao – trenutno u zatvoru. Zatim je pozvan advokat Igor Pantelić, koji je angažovan u više slučajeva pred Haškim tribunalom. On nam je potvrdio da se identitet uhapšenog još proverava.

– Za sada ne znam da li ću biti branilac u ovom predmetu, jer se još utvrđuje identitet uhapšenog. Osoba koja je uhapšena tvrdi da nije Stojan Župljanin. Sada se obavljaju provere identiteta, koje nisu stvar suda – izjavio je „Politici” Igor Pantelić.

Advokat navodi da osoba sa kojom je razgovarao ne liči na lice sa poternice. Prema njegovim rečima, njegov klijent je ćelav i bez brade, za razliku od muškarca sa bradom na poternici, na koga, kako tvrdi, nimalo ne liči.

Prema Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, postupak predaje optuženika tom sudu sprovodi nadležni sud na osnovu zahteva za predaju optuženog i potvrđene optužnice. Pre donošenja rešenja o pritvoru, sud saslušava okrivljenog. U postupku po zahtevu za predaju okrivljenog, istražni sudija nadležnog suda okrivljenog upoznaje sa zahtevom i optužbama koje mu se stavljaju na teret i saslušava ga o svim okolnostima važnim za odlučivanje o zahtevu Međunarodnog krivičnog tribunala.

Ako istražni sudija nadležnog suda nađe da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, to utvrđuje rešenjem u roku od tri dana od privođenja okrivljenog. Protiv tog rešenja okrivljeni, njegov branilac i tužilac imaju pravo žalbe veću, sastavljenom od troje sudija, u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Veće nadležnog suda dužno je da odluku o žalbi donese u roku od tri dana.

To znači da bi sudska procedura teorijski mogla da traje maksimalno devet dana. Pravosnažno i izvršno rešenje kojim su utvrđene sve pretpostavke za predaju okrivljenog dostavlja se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Rešenje o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom tribunalu donosi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a izvršava ga Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Tokom ranih popodnevnih sati, u Tužilaštvo za ratne zločine slivale su se razne informacije. Tako se prenela vest da avion za deportaciju Župljanina već čeka na aerodromu, kao i informacija, koju je portparol tužilaštva Bruno Vekarić odmah demantovao, da su pored njega uhapšena i dvojica pripadnika BIA.

U 14.40 časova u zgradu Specijalnog suda ušli su pripadnici specijalnih jedinica, jer je policija dobila anonimnu dojavu da je u jednom od toaleta zgrade postavljena bomba. Dok su specijalci i sudska straža pretraživali zgradu, svi zaposleni, bez imalo panike, ostali su na svojim radnim mestima, kao i novinari koji su se tu zatekli po zadatku. Hodnicima zgrade, koju pored suda i tužilaštva za ratne zločine koriste Specijalno tužilaštvo i Sud za organizovani kriminal, ispunili su policajci koji su sa sobom vodili specijalno obučenog labradora. Bomba, kako se i pretpostavljalo, nije nađena. Posle 24 lažne pretnje bombom u Palati pravde, ovo je prva lažna dojava o eksplozivnoj napravi u ovom sudu.

U kancelariji Bruna Vekarića i tima za saradnju sa medijima tokom popodneva neprestano je zvonio telefon. Pored domaćih i stranih novinara, ovu kancelariju juče je više puta zvao nepoznati muški glas sa bosanskim naglaskom koji je zaposlenima pretio smrću. Predstavio kao „Manojlo, nezavisni novinar” i poručivao timu za saradnju sa medijima da spreme mrtvačke sanduke. Posle izrečenih pretnji, koje su čak bile u stihovima, ista osoba je nastavila da poziva Tužilaštvo i na slušalicu pušta zvuk gusala. O pretnjama je obaveštena policija.

Dorotea Čarnić

-----------------------------------------------------------------------

Hag: Dokaz da su begunci dostupni vlastima

Portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Olga Kavran pozdravila je danas hapšenje Stojana Župljanina i izrazila nadu da će i preostali begunci biti uhvaćeni.

„Tužilaštvo pozdravlja hapšenje Župljanina i činjenicu da se posle ovoga broj begunaca sa četiri spušta na tri lica”, rekla je Kavranova u izjavi Tanjugu.

On je rekla da još ne zna kada će Župljanin biti prebačen u Hag ali da očekuje da to bude uskoro.

Kavranova je istovremeno ocenila da to što je Župljanin uhapšen u okolini Beograda ujedno pokazuje da je on bio dostupan vlastima Srbije, kao što je to, kako je istakla, nedavno ukazao i glavni tužilac tribunala Serž Bramerc.

Tanjug

--------------------------------------------------------

Ljajić: Akcija hapšenja pažljivo pripremana

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je juče da je hapšenje Stojana Župljanina još jedna potvrda da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni obavezu pune saradnje sa Haškim tribunalom.

Ljajić je precizirao da je Župljanin lociran pre tri-četiri dana i da je akcija hapšenja veoma pažljivo pripremana. „Tokom akcije Župljanina pokazana je i odlična saradnja službi bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova”, rekao je Ljajić.

Tanjug

---------------------------------------------------------

Ceo radni vek u policiji

Stojan Župljanin tokom rata na području BiH bio je načelnik Centra javne bezbednosti Banjaluka, a Haški tribunal ga tereti za zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom u bosanskoj Krajini.

Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Stojana Župljanina 14. marta 1999, a otpečatio je 18. jula 2001. godine.

Župljanin je optužen za genocid, zločin protiv čovečnosti i ratne zločine 1992. godine nad Muslimanima i Hrvatima bosanske Krajine.Prema optužnici, Župljanin je imao operativnu kontrolu nad opštinskim i regionalnim policijskim snagama, uključujući i one koje su bile zadužene za logore. Kao član Regionalnog kriznog štaba Župljanin je, prema optužnici, lično i sa drugima, učestvovao u ostvarenju plana etničkog čišćenja ARK, te je 10.000 Muslimana i Hrvata deportovao iz bosanske Krajine, a hiljade su ubijene u napadima na mesta u kojima su živeli i u logorima na tim prostorima. Od objavljivanja optužnice Župljanin je bio u bekstvu.

Župljanin je rođen 1951. godine u selu Maslovare, opština Kotor Varoš, u Bosni i Hercegovini. Završio je Pravni fakultet u Sarajevu 1975. godine.

Po završetku studija zaposlio se u SUP-u u Banjaluci. Tri godine kasnije postavljen je za komandira stanice milicije Mejdan u Banjaluci, a 1985. za načelnika Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta u opštinskom SUP-u u Banjaluci. Od 1991. bio je načelnik regionalnog Centra službe bezbednosti u Banjaluci. Od maja do jula 1992. bio je član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina, a 1994. postao je savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove. Župljanin je oženjen i ima dva sina, Pavla i Mladena, koji žive u Banjaluci.

Beta

------------------------------------------------------

Porodica: Ništa nas ne pitajte

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka,  – O Stojanu Župljaninu i njegovom hapšenju u okolini Beograda u Banjaluci je danas malo ko hteo da govori. Razgovor sa novinarima odbila je i njegova porodica – supruga Dijana i sinovi Pavle i Mladen.

„Za hapšenje našeg oca saznali smo slušajući radio-vesti. Molimo vas da imate razumevanja za nas i da nas ništa ne pitate. Do daljnjeg, nećemo davati izjave”, poručili su novinarima okupljenim pred njihovom kućom u banjalučkom naselju Rosulje Župljaninovi sinovi Mladen i Pavle i zamolili ih da odu. Njima je, inače, isključen fiksni telefon, a mobilne nemaju, jer su im, prilikom pretresa kuće, redovno oduzimani, pa su odlučili da ih ne nabavljaju. Njihova benzinska pumpa u okolini Kotor Varoša, od koje su živeli, davno je zapečaćena.

Dijana Župljanin je, inače, dva puta javno pozivala supruga da se preda zbog pritisaka kojima je bila izložena od domaće policije i međunarodnih vojnih snaga.

Samo jedan od Župljaninovih saradnika, dok je tokom rata bio na čelu banjalučkog Centra javne bezbednosti, pod uslovom da ostane anoniman, pristao je da za naš list da izjavu. „Deo policije je radio profesionalno, o čemu svedoče uviđaji i krivične prijave podnesene protiv počinilaca zločina u Korićanskim stenama, Mrkonjić-Gradu i drugim mestima. Najviše problema je pravila Specijalna jedinica policije koju je Župljanin formirao po nalogu rukovodstva Autonomne regije Krajina i koja je njemu, kao ministru unutrašnjih poslova u tadašnjoj krajiškoj vladi, bila podređena”, rekao je naš sagovornik.

On je podsetio da je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Mićo Stanišić u januaru 1994. godine, zbog propusta u radu, smenio Župljanina sa mesta načelnika tadašnjeg Centra službi bezbednosti u Banjaluci i zalagao se za njegovo udaljavanje iz službe.

Od tada pa do kraja rata Župljanin je bio specijalni savetnik za bezbednost predsednika Republike Srpske, takođe haškog optuženika, Radovana Karadžića. Do bekstva iz Banjaluke bio je direktor ovdašnje fabrike duvana.

B. Marić

------------------------------------------------------------

Holandija: Prerano za ocenu

Brisel – Holandija smatra da je hapšenje haškog optuženika Stojana Župljanina „korak u dobrom pravcu”, ali i da je „prerano za ocenu o punoj saradnji s Haškim tribunalom, koja je uslov za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primenu Privremenog sporazuma s Evropskom unijom”, izjavio je Tanjugu portparol holandskog ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs. „Drago nam je zbog hapšenja optuženika i očekujemo da će on biti prebačen u Hag u najskorije vreme”, izjavio je Rijs. „Ovo hapšenje dokazuje da je neophodno insistirati na punoj saradnji srpskih vlasti s Haškim tribunalom”.

„Trojica optuženika su još uvek u bekstvu, a najbolji dokaz za punu saradnju Srbije bi bio – Ratko Mladić u avionu za Hag”, naglasio je Rijs. „Sve dok ministri spoljnih poslova EU ne odluče jednoglasno da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom, SSP neće biti poslat na ratifikaciju u nacionalnim parlamentima, niti će biti primene Privremenog sporazuma”, naglasio je portparol holandskog ministarstva. Takav stav je Rijs Tanjugu preneo i juče ujutru, pre vesti o hapšenju Župljanina. Rijs je istakao da se u odnosu na takvu odluku, donetu 29. aprila u Luksemburgu, „pojavio novi faktor, a to je izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o tome da Srbija nije ostvarila punu saradnju s Hagom”.

„Izveštaj Bramerca je veoma važan faktor za ocenu o saradnji Srbije s Haškim tribunalom i zbog toga ne očekujemo neke promene u dogledne vreme”, naglasio je holandski portparol. Holandija je ključni zagovornik politike uslovljavanja nastavka evropskih integracija saradnjom s Haškim tribunalom, i pristala je na potpisivanje SSP-a sa Srbijom 29. aprila tek po postizanju kompromisnog rešenja po kojem je odlučeno da se ni SSP ni Privremeni sporazum ne primenjuju bez pune saradnje Beograda s Hagom.

Tanjug

--------------------------------------------------------

Ren i Solana pozdravili hapšenje

Evropski komesar za proširenje Oli Ren pozdravio je hapšenje Stojana Župljanina i ocenio da je u pitanju važan korak ka punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

„Pozdravljam vest o hapšenju Stojana Župljanina, koju je potvrdio Haški tribunal”, saopštio je Ren. „To je važan korak ka punoj saradnji s Haškim tribunalom, koja je ključna za pravdu i trajno pomirenje u regionu zapadnog Balkana”, ocenio je evropski komesar.

Za visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu hapšenje Župljanina je „vrlo pozitivna” vest. „Hapšenje optuženih i njihovo suđenje je dobro za sve. To je jedan vid saradnje na koju se Srbija obavezala, tako da je ovo dobra vest ”, izjavio je Solana novinarima.

Na pitanje na da li bi to moglo da utiče na pozitivnu ocenu Saveta ministara EU o punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom, Solana je odgovorio da „nije na njemu da to kaže”. „Na glavnom tužiocu je da pruži prvo reagovanje, ali, u svakom slučaju to je vrlo pozitivno”, konstatovao je Solana.

Šef delegacije Evropskog parlamenta za istočnu Evropu Doris Pak rekla je za „Dojče vele” da samo saradnja sa Haškim tribunalom pomaže Srbiji da se nađe na putu ka Evropskoj uniji.

„Srpska policija je dobro obavila svoj posao. Svaka joj čast”, preneo je njene reči nemački radio.

Tanjug, Beta

-------------------------------------------

USA :Još jedan pozitivan korak

Američki Stejt department danas je pozdravio hapšenje Stojana Župljanina, navodeći da je to još jedan pozitivan korak u naporima da se odgovorni za ratne zločine privedu pravdi. „Pozdravljamo hapšenje haškog begunca Stojana Župljanina od strane srpskih vlasti. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Župljanina za mučenje, ubistva i druge zločine počinjene u BiH 1992. godine. Njegovo hapšenje je još jedan pozitivan korak u nastojanjima da se odgovorni za ratne zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije privedu pravdi”, naveo je , Gonzalo Galjegos jedan od portparola Stejt departmenta.

Tanjug

 -----------------------------------------------

Dodik: Rešen još jedan od problema u saradnji sa Hagom

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je današnje hapšenje haškog optuženika Stojana Župljanina pozitivno i da time je rešen jedan od problema u saradnji sa haškim Tribunalom.

„Ovim je rešen jedan od problema koji smo imali i sada treba da rešavamo preostala pitanja, kako bi na kraju iza sebe ostavili taj problem”, kazao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Dodik je istakao da Vlada RS podržava politiku koja će dovesti do ispunjavanja obaveza prema haškom Tribunalu hapšenjem optuženih za ratne zločine ili njihovim dobrovoljnim odlaskom u taj sud.

Beta