Razgovor sa đavolom

Retka su predavanja na našim fakultetima kojima studenti prisustvuju, a da to nije radi dobijanja bodova i veće ocene. Još su ređa predavanja na koja dobrovoljno dolaze studenti sa drugih fakulteta. Takva pojava se može zapaziti na beogradskom Filološkom fakultetu na časovima kreativnog pisanja. Pored onih kojima će taj predmet biti zabeležen u indeks, dolaze i studenti sa Filozofskog, Elektrotehničkog, pa i Veterinarskog fakulteta.

Predavanja drži Zoran Živković, doktor filoloških nauka, naš najprevođeniji savremeni pisac i laureat mnogih književnih nagrada. Profesor kaže da je prijatno iznenađen brojem i profilom polaznika, naročito zbog toga što je na početku semestra pokušao da ih zaplaši.

– Saopštio sam im, pre svega, da ih nikakav kurs ne može proizvesti u pisce ako oni to već nisu, bar u zametku. One koji jednom i postanu pisci čeka tmurna stvarnost. U ovoj zemlji danas nema nijednog autora koji živi samo od pisanja, a teško da će se prilike poboljšati u vremenu koje je pred nama – napominje Živković.

Profesor i studenti su se, kao i svakog petka, okupili u slušaonici 429. Ovoga puta da bi sumirali rezultate zajedničkog osmomesečnog rada. Svakakvih je tu tema bilo, od razgovora pisca sa đavolom do oneobičavanja i oživljavanja neživog. Iako je na predavanjima znalo da bude i do pedeset studenata, poslednjem času je prisustvovalo njih petnaestak najvrednijih.

Započelo se ocenama. Prvi se na udaru kritike našao profesor Živković. Studenti su svoje ocene zapisali na papiriće. Sabiranjem i deljenjem došlo se do konačnog rezultata.

– Devet! Na fakultetu sam se navikao na desetke, ali ni ova ocena nije loša. To, svakako, znači da ima mesta za napredovanje – prokomentarisao je profesor.

Zatim je usledilo i ocenjivanje studenata. Na pitanje šta su naučili od profesora kao iz topa odgovaraju – „Opismenili smo se”!

– Prijatelji i porodica žele da me ubiju zbog toga što ih sada stalno ispravljam u govoru – žali se Dragana Isaković, jedna od studentkinja.

– To je rizik profesije – smejući se dodaje Živković.

Potom objašnjava da, u početku, pravopis nije bio jača strana njegovim pulenima, pa su na prvim časovima uglavnom morali da se bave lektorskim problemima. Kada su savladali te probleme, mogli su da se posvete onom glavnom, pisanju.

– Ovo nije prvi i jedini kurs kreativnog pisanja kod nas, ali po broju objavljenih radova mogu da kažem da je bio najuspešniji. U uglednim književnim časopisima objavljeno je čak osam radova mojih studenata i siguran sam da će se u srpskoj prozi još čuti o nekima od njih – kaže Zoran Živković.

Priča Jovane Žujević „Disati u Kloverfildu” je čak prevedena na engleski i ponuđena jednom američkom antologičaru.

– Najvrednije što sam naučila na ovim časovima je to što sada drugačije čitam prozu. Obraćam pažnju na neke stvari koje ranije nisam ni primećivala – kaže ova studentkinja.

– Bez čitanja nema dobrog pisca. Najbolji savet koji mogu da dam svojim studentima je da sa pažnjom, radoznalošću i strpljenjem čitaju veliku književnost – dodaje profesor.

Zoran Živković će i tokom leta nastaviti da drži časove kreativnog pisanja proze. Naime, beogradski Filološki fakultet će, po uzoru na velike svetske univerzitete, organizovati kurseve kreativnog pisanja koji će početi krajem juna. Pored Zorana Živkovića, angažovani će biti i Tanja Kragujević za kreativno pisanje poezije i Tatjana Rosić-Ilić za kurs kreativnog pisanja književne kritike. Na kurseve se mogu prijaviti svi zainteresovani, a poseban popust ostvariće studenti Filološkog fakulteta.