Susedi zatežu, štete trpe obe strane

Skoplje – Grčko makedonski spor oko imena Makedonije negativno se odražava na sve oblike saradnje između dve susedne zemlje pa i na posete građana obe države. Sa svakom neuspešnom rundom pregovora, koji se vode pod okriljem UN, a uz posredništvo američkog diplomate Metju Nimica, zaoštravaju se ukupni međudržavni odnosi.

Narušeni politički odnosi između dva suseda drastično utiču na razmenu ljudi, robe i kapitala i nastavi li se sadašnji trend, granični prelazi između Makedonije i Grčke će zvrjati prazni.

Prema podacima makedonskih pograničnih službi, broj prelazaka granice makedonskih i grčkih građana, u odnosu na prošlu godinu, gotovo je prepolovljen. U prošloj godini granicu je prešlo 460.000 makedonskih državljana i 137.000 grčkih građana. Od početka ove godine do 1. juna, u Grčkoj je boravilo 260.000 Makedonaca a 110.000 Grka je posetilo Makedoniju.

Od konstantne političke zategnutosti, štete trpe obe strane, posebno pogranični gradovi u Makedoniji i turistička mesta na severu Egejskog primorja, koje je glavna letnja destinacija desetinama hiljada makedonskih građana.

Od 8. aprila i samita Alijanse u Bukureštu, kad je Grčka osporila prijem Makedonije u NATO preko noći su otkazani svi sklopljeni turistički aranžmani, a desetkovan je broj poseta grčkih građana makedonskim pograničnim gradovima.

O kakvim štetama je reč, najbolje znaju trgovci u Đevđeliji, Bitolju i Strumici, odnosno u Solunu, u kojem je pre Bukurešta, u danima vikenda makedonsko-grčku granicu prelazilo i po stotinak autobusa sa šoping-turistima iz svih krajeva Makedonije.

Ako je suditi po poslednjoj anketi, 60 odsto Grka ne pristaje da se pojam Makedonija nađe u imenu koje bi ubuduće nosila Republika Makedonija. Kako je saopšteno u Atini, ključne pregovore između dve vlade treba očekivati u septembru, posle konstituisanja novog makedonskog parlamenta i formiranja nove vlade u Skoplju.