Proleće opasnog življenja

Poricanje, bes, strah, zabrinutost, teskoba, panika… sve su to osećanja koja, u većoj ili manjoj meri, obuzimaju ljude širom planete pred opasnošću od epidemije. Kako sačuvati mentalno zdravlje i dobar duh u ovakvoj situaciji? Pored svega onog što smo naučili o merama zaštite i informacija koje stižu do nas postoji još jedan segment u kome nam televizija može pomoći, jer bili toga svesni ili ne, ljudi imaju potrebu da smehom i humorom ublaže negativna osećanja. Televizije se, u protekle četiri nedelje, nisu trudile da nam u tome pomognu pa su se ljudi dovijali tako što su jedni drugima slali kratke inserte iz popularnih humorističkih serija, koje ne izlaze iz mode: „Pozorište u kući”, „Kamiondžije“… Dijalozi gospođe Nikolajevićke i Paje i Jareta dele se među onima koji imaju smart telefone i kompjutere. A šta je sa drugima? Javni servis Srbije, koji toliko voli reprize programa, mogao je da ima sluha i da lako udovolji ovoj potrebi svojih gledalaca.

U izveštajima o žrtvama virusa kovid 19 u našoj zemlji, novinari, posebno RTS-a i Prve televizije, za neke osobe kažu „preminula je baka od 84 godine”. Ta žena je bila baka samo svojim unučićima, ukoliko ih je imala a nikako ne voditeljima. Za sve druge, u sličnim situacijama, kaže se „pacijent, ženska osoba, žena…” Da nepravda bude još veća, nikada nismo čuli da se za nekog muškarca kaže „preminuo je deda od toliko i toliko godina”. Čak ni, kada je nedavno preminuo poznati holivudski glumac Kirk Daglas u 103.godini, niko za njega nije rekao „pradeda”. Uostalom, po tabeli preporuka Svetske zdravstvene organizacije ljudi od 66 do 79 godina su u srednjem životnom dobu; od 89 do 99 su starije osobe a oni preko su 100 se nazivaju „dugovečni stariji”.

Ovih dana je poznati TV autor Igor Spasov postao vest u svim medijima koji su objavili da je preminuo u svom stanu. Spasov je bio rodonačelnik TV žanra crne hronike kod nas, svojom emisijom „Pozovite 92”. Isprva je to bio jedan od priloga u „Beogradskoj hronici”, urednika Baneta Vukašinovića a kasnije je postala samostalna emisija koja se emitovala na RTS-u, u dnevnom terminu. Spasov je završio Vojnu gimnaziju u Beogradu, a njegov otac je bio stručnjak za balistiku pa otuda i interesovanje i poznavanje rada bezbednosnih službi u borbi protiv kriminala. Njegova želja je bila da postane snimatelj ali je, posle dva pokušaja da upiše montažu na Fakultetu dramskih umetnosti, otišao u Prag i tamo diplomirao sa prosečnom ocenom 9,71. Nakon RTS-a, radio je na BK televiziji gde je bio autor dve emisije a kasnije se vratio u Prag, bio profesor montaže, producent i autor emisija „Volim Prag” i „Volim Češku”. Na RTS-u je rečeno da je bio „urednik kultne emisije” a Prva ga ja nazvala „voditeljem”. Igor Spasov je bio autor i voditelj - toliko je trebalo da znaju.