Ko­ro­na će pro­me­ni­ti sve

Po­tro­ši­le za lep­še usne 1.000 evra, sad mo­ra­ju ma­skom da ih pre­kri­va­ju, da­li 500 evra za „ar­ma­ni” ode­lo a ono tru­ne u ši­fo­nje­ru, ka­fa­na po­sta­la vir­tu­el­na či­nje­ni­ca, ima je ali ni­je za upo­tre­bu, dža­ba par­fe­mi sku­pi kad je dis­tan­ca me­tar i po... pre smo se ru­ga­li pa­pu­či­ći­ma, sad ih pro­gla­ša­va­mo za he­ro­je.  Svad­be sa 500 zva­ni­ca su sa­da na ni­vou ne­ve­se­le baj­ke… one dr­ža­ve ko­je su pra­vi­le pa­re sa­da za te iste ne mo­gu da ku­pe ro­bu... a dr­ža­ve ko­je su stva­ra­le ro­bu i ju­ri­le kup­ce, sa­da bi­ra­ju kup­ce.  

Te­sla, se­ti­smo se, ni­je se ni­kad ru­ko­vao s lju­di­ma… sa­mo bla­gi na­klon sa dis­tan­ce, u ru­ka­vi­ca­ma… tu­ma­či­li smo to kao ćud na­uč­ni­ka ne za­di­ru­ći u pra­ve raz­lo­ge ta­kvog nje­go­vog po­na­ša­nja… sa­da tek tre­ba da shva­ti­mo ka­kvu je on po­ru­ku slao i ka­ko ga svet po­vr­šni ni­je ni po­ku­šao da shva­ti i po­stu­pi…

Sa­da je po­hval­no i do­bro da smo ne­ga­tiv­ni po­čev od te­sto­va na za­ra­ze... Vir­tu­el­no mu­nje­vi­to po­pu­nja­va re­al­no.

Što je bio luk­suz, sa­da ni­je i obr­nu­to. Na­ru­či­va­nje na­mir­ni­ca pu­tem in­ter­ne­ta sa­da po­sta­je sva­ko­dne­vi­ca, dro­no­vi će nam ro­bu do­no­si­ti... vi­še ni­je po­tre­ban pe­čat da bi se po­di­gla pen­zi­ja, ne mo­ra da se ide baš ni u ško­lu da bi se edu­ko­va­li… kuć­ni lju­bim­ci kad do­ne­su u zu­bi­ma po­vo­dac ga­zdi mo­gu na­po­lje ali sa­mo u tra­ja­nju ve­li­kog od­mo­ra... ako im to bu­de uki­nu­to šet­nju mo­gu da oba­ve u sta­nu, na tra­ci ako je ga­zda je ima, ali po­sle nje­ga. Ili za­jed­no… 

Sa­mo­po­moć, sa­mo­i­zo­la­ci­ja, ka­ran­tin i osta­li vi­do­vi le­če­nja po prin­ci­pu ura­di sam je­su  i ra­fi­ni­ra­no di­sci­pli­no­va­nje ma­se ko­je je sa­da već glo­bal­no. Što će bi­ti od ko­ri­sti ako ve­li­ki sil­ni­ci ma­nje bu­du ula­ga­li u oruž­je, a vi­še u me­di­cin­sko oru­đe…

Ne mo­že da se ras­pad­ne ne­što če­ga ne­ma… Da bi se ne­ki si­stem ras­pao, pret­hod­no mo­ra da po­sto­ji..  bez ob­zi­ra na pro­ce­ne da li je bi­lo si­ste­ma, ona­kvog ili ova­kvog, ka­žu da što pre tre­ba stvo­ri­ti no­vi si­stem ko­ji će pre­ven­ci­ju ima­ti u epi­cen­tru stva­ri. Da bi ma­nje bol­no do­če­ka­li ova­kve ka­ta­stro­fe ko­je su ne­mi­nov­ne. Svet ni­je iz­vu­kao po­u­ke ni po­sle Čer­no­bi­lja, ni od HIV-a, Fu­ku­ši­me, ebo­le...

Fu­tu­ro­lo­zi su de­be­lo oma­nu­li, sa­mo ta­ko… osam­de­se­tih su tvr­di­li da će kroz 40 go­di­na, da­kle da­nas, lju­di pu­to­va­ti na Mars, da će po­sto­ja­ti le­te­ći auto­mo­bi­li, a da će glav­na am­ba­la­ža u is­hra­ni bi­ti – tu­ba. Ali iz nje da­nas sa­mo cr­pi­mo pa­stu za zu­be, ako ih uop­šte i pe­re­mo, ru­ke tek ma­lo če­šće. Sa­zna­li smo da pro­seč­no na sat ru­ka­ma do­dir­ne­mo li­ce od 17 do 25 pu­ta. I da to vi­še ne sme­mo da ra­di­mo. One što su na­vi­kli da čač­ka­ju nos po­go­di­će naj­vi­še. Sa­zna­li smo, a zna­li smo to, da je no­vac u ob­li­ku har­ti­je i me­tal­nih ko­ma­di­ća su­per pre­no­si­lac vi­ru­sa, pa će ga iz­gu­ra­ti usko­ro pla­ća­nje na klik.

Sko­va­na je i no­va reč ko­vi­di­ot, od ko­vi­da i idi­o­ta, pre­vod ni­je ni po­tre­ban. Kva­sac i bra­šno da­nas su u tra­že­ni ali ne i le­te­ći auto­mo­bi­li. Avio-kom­pa­ni­je i tu­ri­stič­ke agen­ci­je ne­će valj­da da iz­gu­be smi­sao.

Ka­žu da je­di­no stru­je mo­ra da ima jer bez nje ne­ma in­ter­ne­ta, ne­ma pu­nje­nja te­le­fo­na, ne­ma ovog, ne­ma onog … a nju je iz­mi­slio onaj što se s lju­di­ma ni­je ru­ko­vao i gr­lio, gle ču­da!