Sezonski gastarbajteri

Prazni džinovski supermarketi, panična kupovina, nema hrane, lekova, toalet papira, nije slika strahota socijalizma u tranziciji već bogatog zapada od EU do SAD. Problem virusa korona je ogolio skrivene slabosti „bogatog zapada” koje su dovele do tektonskih poremećaja tržišta, da nema obične hrane. Problem je sistemski i on zapad dovodi do fatalnih poremećaja koji će na dosadašnji način biti teško rešiv. Problem nije u poljoprivrednoj proizvodnji pšenice, soje, kukuruza i repe gde obradu vrše mašine uz malo radnika. Problem je u proizvodnji povrća i voća kod koje je potreban ljudski rad u bukvalno u svim fazama proizvodnje, od setve do žetve. Radi jevtinije proizvodnje na svim farmama na zapadu zapošljavali su sezonske radnike sa istoka uz minimalnu platu bez ikakvih garancija. Ovaj način je omogućavao proizvodnju hrane po relativno niskim cenama. Upravo sad je nastala pandemija virusa korona i sve sezonske radnike, kao i one koji su ostali bez posla „humani solidarni zapad” je vratio u zemlje porekla da ne bi imali trošak za njihovo lečenje. U Srbiju se vratilo oko 400.000, Bugarsku preko 200.000, u Poljsku 80.000 samo iz Engleske u Ukrajinu oko milion. Vraćaju se i u ostale istočne zemlje. Problem je u tome što je upravo proleće, kada se zasniva poljoprivredna povrtarska proizvodnja i kada je za uspešan rod neophodan svakodnevni rad. Zbog zatvorenih granica „proterani” radnici se ne mogu vratiti na sezonski poljoprivredni posao, pa se postavlja pitanje, ko će obrađivati zemlju, bašte i gajiti povrće? Ministar poljoprivrede Francuske je ukazao, da nedostaje poljoprivredi 200.000 radnika, pa je pre nekoliko dana pozvao sve koji su ostali bez posla, da odu na njive i pomognu farmerima u prolećnim radovima. Odziv nije bio nikakav, jer farmeri nisu bili spremni da angažuju ljude koji nisu navikli na fizički rad i nisu vični poljoprivrednim radovima a ni ovi iz grada nisu bili ni malo željni rada na njivi. Kriza je nametnula prirodan odgovor na ovaj problem, koji bi logično značio „nemam posla u gradu, radiću na selu”. Ali stvarnost je dala drugi odgovor „uslužni radnik iz grada koji  je izgubio posao, nije spreman da ode na njivu da radi”!  Prema procenama zapadu je potrebno više od milion sezonskih radnika u bliskoj budućnosti da se ne bi suočio sa nedostatkom hrane a naročito povrća. U Poljskoj procenjuju da će ove godine biti gubitak oko 40 milijardi evra, zbog nedostatka radne snage u poljoprivredi i građevinarstvu. Šema sa tri meseca boravka u EU sezonskim radnicima u poljoprivredi i uslugama više ne ide, jer sigurno dovodi do nedostaka hrane pa se otkazuju isporuke i zemlje se zatvaraju da bi obezbedile samodovoljnost. Pandemija je stvorila mogućnost da se završi sa zapadnim sistemom „kolonijalno robskog sistema pljačke” zbog krize za koju nije zapad spreman.

Mitar Radonjić,
Novi Sad