Memorijalni park na temeljima Narodne biblioteke − sledeće godine

Boris Podreka konačno može da odahne. Prema autentičnom idejnom rešenju ovog austrijskog arhitekte biće sređen prostor Narodne biblioteke Srbije uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Ono što je Podreka osmislio za temelje tog hrama pisane reči, još pre tri godine, najzad ulazi u finiš realizacije.

Gradska Komisija za planove juče je na virtuelnoj sednici dala zeleno svetlo za izmene Plana detaljne regulacije za prostornu celinu Kosančićev venac blok između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je uništeno srpsko nacionalno blago. Taj dokument ide na javni uvid čim se okonča vanredno stanje uvedeno zbog kovida 19. Gradnja bi trebalo da krene početkom sledeće godine, kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. To znači da bi strašna rupa na Kosančiću 2021. godine, kada se bude obeležavalo 80 godina od stravičnog zločina nad Beogradom, mogla da bude uređena.

− Planski dokument se menja da bismo Podrekine ideje sproveli u delo, a Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je projektnu dokumentaciju. Postojeći plan propisao je obavezu da se za tu lokaciju raspiše arhitektonski konkurs, ali on nije organizovan jer Podrekino rešenje ne predviđa gradnju novog objekta nego praktično nudi parterno uređenje. U izmenama plana nismo ukinuli konkurs i on može da se sprovede ako grad ili država nekada budu želeli da na tom mestu podignu novi objekat javne namene – kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Baš to je bila jedna od brojnih zamerki na Podrekin angažman u Beogradu. On je, osim za Narodnu biblioteku, ponudio i rešenja za Studentski trg, Karađorđevu sa Savskim kejom i Topličin venac, odnosno Park vojvode Vuka. Stručna javnost godinama je prigovarala da Podreka, arhitekta evropskog glasa, nikako da se upiše u arhitektonsku istoriju Beograda, a kada mu je to omogućio Milutin Folić, bivši gradski urbanista, kritike su pljuštale sa svih strana. Najpre je zasmetalo to što za tako važne gradske lokacije nije bilo konkursa, a kritičari su mu zamerili i to što je spomenik Zoranu Đinđiću smestio na Studentski trg, kao i prenebregavanje činjenice da se arheološki ostaci nalaze na mestu gde će biti podzemna garaža. Negodovalo se i zbog toga što Podrekini projekti predviđaju suviše betona, a spočitavalo mu se da poslove dobija samo zato što je „Folićev guru”. Kako bilo, Podreka ovdašnjoj čaršiji na takve prozivke nije javno odgovarao, ali svi ti njegovi projekti su na kraju manje-više ili potpuno menjani.

Izgleda da će takvu sudbinu zasad izbeći Kosančićev venac.

Temelji Narodne biblioteke, prema Podrekinom idejnom rešenju, u celosti će biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička. Njegova zamisao nije bila da rekonstruiše prošlost jer, naglašavao je, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato on „posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice”.

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – govorio je Podreka svojevremeno za „Politiku”.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Sa desne strane biće mala tribina, predviđena za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta, koji je za Podreku obeležje životne radosti. Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu, gde je smešten mali trg. To je pjaceta, kako je arhitekta objašnjavao, između života i smrti, i ima takvu konstrukciju da izgleda kao da lebdi, iako će biti oslonjena na nosače.

Taj, kako ga je Podreka nazvao, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Rođeni bečki Beograđanin

Boris Podreka rođen je u Beogradu 1940. godine od oca Tršćanina i majke Mostarke, ali je najveći deo života proveo u Beču, gde je osnovao prvi projektantski biro i započeo univerzitetsku karijeru. Njegovi projekti menjali su lica gradova osam evropskih država. Po Podrekinoj zamisli uređeni su javni prostori, stambeni objekti, poslovne zgrade, muzeji... u Veroni, Beču, Štutgartu, Trstu, Mariboru, Piranu, Ljubljani, Kormonsu, Veneciji, Šangaju, vinograd na tromeđi Slovenije, Hrvatske i Italije... Prvi njegov beogradski zadatak bio je da preuredi i dogradi staru zgradu Muzeja nauke i tehnike, ali ovaj projekat nikada nije realizovan, kao što nije završena ni crkva u Jajincima rađena po ideji Podreke i Branislava Mitrovića. Austrijski arhitekta osmislio je izgled hotela „Falkenštajner” u Novom Beogradu. Dopisni je član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.

Najveća lomača knjiga

Narodna biblioteka Srbije bila je smeštena u bivšu fabriku za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. On je to zdanje na Kosančićevom vencu 1921. godine prodao Kraljevini SHS. Tada je to bila neuslovna zgrada koja je sve do 1925. adaptirana i iste godine otvorena za korisnike, kaže Dejan Ristić, istoričar i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije.

− Inicijativu da Ministarstvo prosvete od Vape otkupi zgradu na Kosančićevom vencu uputio je 6. aprila 1921. tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije akademik dr Jovan N. Tomić, istoričar i ličnost koja je najduže bila na čelu te nacionalne institucije, od 1903. do 1927. Dvadeset godina kasnije, 6. aprila 1941, nacisti su na tom mestu napravili najveću lomaču knjiga – ističe Ristić.

Istorijski bukvar

Kao prostor najstarijeg srpskog naselja u Beogradu, intenzivniji razvoj Kosančićevog venca započet je posle sticanja državne samostalnosti dobijene Hatišerifom 1830. godine. Ubrzo su podignuti Konak kneginje Ljubice, hotel „Staro zdanje” i kafana „Znak pitanja”.

Kaldrmisanje ulica završeno je krajem 19. veka, a tada je Emilijan Josimović uradio prvi plan prostorne regulacije tog dela Beograda. Početkom 20. veka izgrađena je nova zgrada Patrijaršije na mestu stare Mitropolije i reprezentativno zdanje francuske ambasade. U tom periodu pojačana je električna rasveta i proširena mreža tramvajskog saobraćaja. Tursku kaldrmu zamenila je granitna kocka, a kasnije asfalt.

Za ekonomski razvoj i graditeljsko oblikovanje Kosančićevog venca od posebnog značaja bila je blizina pristaništa na Savi preko koje se nekada obavljao najveći deo međunarodne trgovine. Deo prema carinarnici formiran je kao prostran plato sa otvorenim skladištima. Uz Đumrukanu podignuti su hoteli, konaci, trgovačke radnje, zanatske radionice…

U toku Drugog svetskog rata trajno su nestale Narodna biblioteka sa fondom vrednih knjiga i rukopisa, Đumrukana, hotel „Kragujevac” i tek izgrađena konstrukcija lančanog mosta „Kralj Aleksandar Prvi”.

Ovaj deo Beograda naziv je dobio 1872. godine po Ivanu Kosančiću, vitezu koji je prema predanju poginuo u Kosovskom boju.