U Srbiju došao poslom pa ostao da volontira

Kada je 14. marta Filip Bruner došao u Srbiju zbog poslovnih obaveza, nije ni slutio da će samo dan kasnije u našoj zemlji biti uvedeno vanredno stanje i da će ubrzo biti zatvorene granice. Ovaj dvadesetšestogodišnjak švajcarsko-srpskog porekla, koji živi i radi u Barseloni, u novonastalim okolnostima odmah je mogao da se vrati u Španiju, čije papire ima, i da potom vreme provede u obaveznom karantinu.

Ali umesto da nekoliko sedmica odmara u izolaciji i iz svog stana uživa u pogledu na jedan od najlepših svetskih gradova, Filip je odlučio da ostane u domovini svoje majke i bude od koristi najstarijim Beograđanima.

– Kada sam u Srbiju ušao 14. marta, Španija nije bila na spisku zemalja koje su se u tom trenutku ovde vodile kao žarište. Na granici su me samo pitali odakle dolazim, da li sam boravio u nekoj od država koje su tada već bile na spisku žarišta korone. Pošto nisam bio ni u jednoj od njih, pustili su me regularno da uđem. Ali, bukvalno samo dva sata posle mog ulaska, granice Srbije zatvorene su za državljane više inostranih zemalja, među kojima se našla i Španija – priča Filip za naš list.

Kako kaže, kada je shvatio da mu je izbor ili da se vrati u Španiju i onda nekoliko sedmica provede u obaveznom karantinu odakle neće biti ni od kakve koristi ili da ostane u Srbiji i postane volonter, nije bilo dileme šta će odlučiti.

– Znao sam da nema povratka dok ova situacija ne prođe i ne smiri se. Za volontiranje u Beogradu u toku vanrednog stanja saznao sam od druga Marka sa kojim se znam preko rentakara. Pošto on živi u naselju Vojvode Vlahovića, gde i ja trenutno boravim, rekao mi je da će se mladi iz tog naselja organizovati da budu od pomoći najstarijima. Odmah sam odlučio da se i ja uključim u tu akciju – ističe Filip.

On se priključio volonterima iz ovog naselja koji pomoć najstarijim sugrađanima pružaju na Zvezdari. Kako navodi, na dnevnom nivou se dogovaraju šta je za koji dan prioritet, a kako dodaje, trenutno je u fokusu raspodela paketa najstarijim sugrađanima.

– To je glavna aktivnost otprilike poslednjih nedelju i po dana. Svaki dan se ujutru okupimo, nekada u mesnoj zajednici, nekada direktno na punktovima odakle ide podela. Dobijemo spiskove i onda krećemo. Imamo adrese koje su najstariji građani prijavili, a za koje su opština i mesna zajednica utvrdili da im zaista treba ta pomoć. U našoj grupi na tome radi oko 40-50 ljudi. I uglavnom građani kod kojih odemo budu presrećni jer to su oni koji trenutno ne mogu da izlaze – kaže Filip.

Ovom momku koji je studirao informatiku i ekonomiju, a trenutno radi u konsalting firmi, volontiranje nije strano. Nikada do sada u volonterskim akcijama nije učestvovao u Srbiji, zbog čega mu je to prvenac u našoj zemlji, ali jeste u Švajcarskoj u kojoj je rođen.

– Kao osnovci u Švajcarskoj smo policiji na primer u toku jedne manifestacije pomagali u regulisanju saobraćaja. Smatram da uvek, ukoliko neko može, treba da pomogne sugrađanima koji su u težoj situaciji. Ja nemam udela u životu Srbije, ali smatram da je ovo najmanje što mogu da učinim kada sam se zatekao ovde. Možda ovo bude podstrek i za druge za mlade koji i dalje sede kod kuće – smatra Filip.

Ostavio adresu, ali ga niko nije zvao

Posle ulaska u Srbiju Filipa, kako ističe, niko od nadležnih nije zvao da eventualno ode na neko testiranje niti ga je iko kontaktirao da ga obavesti da ima obavezu da bude u karantinu.

– Nadležnima sam ostavio kontakt i adresu boravišta dok sam u Srbiji, ali nije bilo nikakvog poziva u međuvremenu. Pretpostavljam da je to zbog toga što sam u zemlju ušao dok još nisu bile proglašene najrigoroznije mere, a i pošto u trenutku mog ulaska Španija još nije bila na listi žarišta – ocenjuje Bruner koga drugari volonteri jednoglasno opisuju kao srdačnog, dobroćudnog i veselog mladića.