Da li će posle pandemije svet biti bolji

U drugačije vreme ovo bi bile apstraktne teme, daleko od realnosti u kojoj živimo. Ali kovid 19 nas tera da se zamislimo. Možda će ova pošast doprineti promeni mentalitetskog sklopa i vrednosnog sistema ljudi. Posebno u procenjivanju šta je važno a šta ne. Da li je sreća u bogatstvu, novcu, u vlasti nad drugim ljudima? Ili u miru, zdravlju i blagodatima porodičnog života?

Najveća šteta koju je kovid 19 naneo jeste gubitak ljudskih života. Iz relativnog spokojstva, ljudi su ostajali bez najbližih, roditelji bez dece i deca bez roditelja, prekinuti su porodični generacijski nizovi, uneti su nemiri u živote ljudi. Uporedimo ove privremene brojke sa sličnim pandemijama iz istorije i bićemo šokirani. Na kraju Velikog rata sa 15 miliona mrtvih (devet miliona vojnika i šest miliona civila), 1918. usledila je pandemija španskog gripa sa 50 miliona žrtava. Sledi 55 miliona poginulih u Drugom svetskom ratu. SSSR je imao 25 miliona žrtava, Poljska oko šest miliona, a nacistička Nemačka šest miliona (četiri miliona vojnika i dva miliona civila). SAD su imale ukupno 300.000 poginulih. Svet se nije opametio, pa je u lokalnim ratovima u narednim decenijama poginulo oko 75 miliona ljudi. Predsednik Tramp je 30. marta ove godine ocenio da će od kovida 19 u SAD preminuti između 100.00 i 240.000 ljudi, a glavni epidemiolog E. Fuači da će „biti dobro ako broj umrlih zadržimo ispod 100.000”.

Posledica, koje će preživelima ugrožavati živote, jeste ekonomska šteta nastala merama za suzbijanja pandemije, koja se upoređuje s ekonomskom krizom 1929–1933. ili globalnom hipotekarnom krizom 2008.

U SAD je stopa nezaposlenosti, od početka pandemije, sa 4,2 odsto porasla na 7,4 procenta, a predviđa se da će do maja porasti na 15 odsto. U ovom trenutku 16,8 miliona ljudi u toj zemlji ostalo je bez posla i sredstava za život. SAD planiraju da po okončanju pandemije ulože 2.300 milijardi dolara u obnovu privrede. Prema podacima iz Velike depresije u SAD 1929–1933, stopa nezaposlenosti je iznosila 25 procenata, a bez posla je ostalo 13 miliona ljudi, koji su se hranili iz narodnih kuhinja kakvih je bilo na svakom ćošku. Bio je neophodan Nju dil – plan teških i bolnih reformi od 1933. do 1938 – kako bi se aktivirala privreda zemlje. A onda je usledio Drugi svetski rat. Svetska hipotekarna kriza započeta u SAD 2008. izazvala je ekonomsku štetu koja ni do danas nije izračunata. Samo prvih dana krize iz banaka su izvučene 144 milijarde dolara. EU je odobrila 180 milijardi evra za ublažavanje krize koja se prelila iz Amerike globalističkom vezom. Da li sledi ponavljanje već viđenog? Posle kovida 19 države će zapadati u dužničke odnose izražene milijardama dolara ili evra, zatvoriće se brojne kompanije, ljudi će ostajati bez posla, a u zemljama liberalnog kapitalizma bez minimalnog dohotka, bez zdravstvene i socijalne zaštite. Samo u uslužnim delatnostima u SAD već je 90 odsto nezaposlenih. Posledice će, izgleda, biti žešće nego posledice svetskih ratova. Ali će se, uporedo s ovim, dogoditi i neizbežne promene u vrednovanju svega značajnog u našim životima.

Poslovni ljudi, donedavno potpuno zaokupljeni sticanjem, transakcijama, skupim stanovima, luksuznim automobilima i ekskluzivnim letovanjima, počeće drugačije da rezonuju. Do juče zamišljeni nad profitom, nezainteresovani za primanja svojih zaposlenih, sada vide da moraju da promene koncept. Još ako neki član porodice bude pozitivno testiran, prethodni život se pretvara u moru. Umesto teze da je to izmišljena zavera kako bi se uništili najsposobniji privrednici, situacija počinje da se shvata ozbiljno, ali uz kritike da su restrikcije inspirisane održavanjem na vlasti političkih garnitura. Bogati i bezbrižni, naši i svetski sportisti i veliki privrednici, počinju da izdvajaju značajne sume za pomoć zdravstvenim ustanovama za lečenje zaraženih, nabavku medicinske opreme, za siromašne staračke porodice, otpuštene radnike i migrante.

Nadamo se da će borba protiv kovida 19, pored pronalaska vakcine i ozdravljenja zaraženih, doneti i promene u vrednosnim sistemima pojedinaca i mentalitetskim sklopovima pojedinica i naroda. A dotle, ostanimo kod kuće.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista