Turska amnestira 90.000 zatvorenika zbog korone

Turski parlament je po kratkom postupku usvojio zakon na osnovu kojeg će se na slobodi ili u kućnom zatvoru naći 90.000 osuđenika. Ovo masovno pomilovanje trebalo bi da spreči širenje virusa korona, koji je otkriven i u nekoliko zatvora, i da poboljša uslove za izdržavanje kazne u turskim kazamatima, koji su već dugo prenatrpani.

Opozicione partije nisu podržale te zakonske promene pošto vladajuća koalicija nije prihvatila njihov predlog da se na listi za oslobađanje nađu i oni koji su osuđeni zbog javno izgovorene reči ili podrške grupama koje se bore za ljudska prava i slobode: političari, novinari, aktivisti nevladinih organizacija. Njima se olako nalepljuje etiketa da podržavaju teroriste. U debati koja je prethodila usvajanju novih paragrafa najčešće su pominjani bivši lider prokurdske Narodne demokratske partije Selahatin Demirtaš i nekoliko poslanika te stranke, poznati filantrop i biznismen Osman Kavaja, koji finansira grupe koje se bore za ljudska prava, novinar Bariš Pehlivan i mnoge njegove kolege zatvorene zbog napisane ili izgovorene reči. Njihovo oslobađanje traži i tursko udruženje pisaca PEN.

„Vlada u Ankari mora da oslobodi i one zatvorenike koji su javno iznosili svoje mišljenje, one koji su osuđeni u nefer procesima, na osnovu neprihvatljive definicije terorizma. Oni su sada prinuđeni da ostanu iza rešetaka i da se izlažu riziku da budu zaraženi virusom korona”, kaže predstavnica „Amnesti internešenela” za Tursku Milena Bujum, kako prenose agencije.

Kazne će biti oproštene ili ublažene onima koji su osuđeni za lakša krivična dela. Mnogi će se sada naći u kućnom pritvoru. Zakon predviđa oslobađanje žena s malom decom, bolesnih osuđenika i onih koji su stariji od 65 godina. Njihov spisak tek treba da bude utvrđen. Prema prvim procenama, na slobodi će se naći skoro svaki treći prestupnik u Turskoj. Milosti neće biti za teške kriminalce: osuđene zbog proizvodnje i prodaje narkotika, ubistava sa predumišljajem, seksualnog zlostavljanja, nasilja u porodici, terorizma.

Najsporniji su osuđenici za terorizam: prema turskoj definiciji tog krivičnog dela, oni koji podmeću bombe na javnim mestima i prolivaju krv nedužnih građana izjednačeni su s onima koji se javno, u svojim govorima ili sredstvima informisanja, zalažu za političko rešenje kurdskog problema. Ankaru zbog toga kritikuje Evropska unija i promena tog zakona je jedan od preduslova za ukidanje viza za turske državljane.

Postupak za usvajanje novog zakona je ubrzan pošto korona nije zaobišla ni osuđenike u prenatrpanim zatvorima s nehigijenskim uslovima. Ministar pravde Abdulhamit Gul je saopštio da je dosad obolelo 17 osuđenika, od kojih su trojica umrla. Kovid 19 nije mimoišao ni 14 sudija, 30 tužilaca ,34 forenzičara, kao ni više čuvara i drugog zatvrskog osoblja. U Turskoj je do juče otkriveno 65.000 zaraženih, a umrlo je više od 1.400 ljudi.

Turska ima 370 zatvora u kojima sada „grehe ispašta” skoro 300.000 ljudi. U grupama koje se bore za ljudska prava tvrde da su u njima uslovi nepodnošljivi, da država već dugo ne zna šta da radi s „prekobrojnim” kriminalacima. Taj problem se zaoštrio posle pokušaja državnog udara sredinom 2016. godine, u kojem je, prema tvrdnjama vlasti, konce povlačio imam Fetulah Gulen, koji živi u Americi. U nezapamćenim čistkama nakon propalog puča iza rešetaka se našlo više od 50.0000 osumnjičenih da su učestvovali u zaveri. Prema gotovo svakodnevnim izveštajima lokalnih medija, hapšenja se nastavljaju, pošto Gulen u Turskoj iza sebe ima masovni i uticajni pokret „Hizmet”, koji je, kako tvrde u vladi, bio pustio pipke u državnim službama: pravosuđu, policiji, vojsci, kao i u mnogim medijima.