Bosna u doba pandemije

U BiH je na delu vanredno stanje plus. Zbog pandemije je uvedeno i u drugim zemljama, ali Bosna se i bez kovida 19 još od početka devedesetih godina prošlog veka nalazi u permanentnom vanrednom stanju.

Treba li uopšte podsećati u čemu se to ogleda? BiH kao celina jedva da funkcioniše, predstavnici tri naroda i dva entiteta deluju kao rogovi u vreći, naizmence blokiraju zajedničke institucije, nema konsenzusa o ključnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike. Uz to hronično vanredno stanje, sada se „nakačilo” i akutno vanredno stanje.

Iluzionisti jedinstvene Bosne ponadali su se da će zajednički neprijatelj ujediniti tri naroda i dva entiteta i zbiti bosanske redove pred zajedničkim spoljnim neprijateljem kovidom 19, koji je stigao iz globalizovanog sveta.

Neki su verovali da će akutno vanredno stanje anulirati, ili barem u drugi plan potisnuti hronično vanredno stanje, uz malo solidarnosti samo na kratko vreme. Ako ništa drugo, moglo se očekivati da je BiH, živeći 25 godina u vanrednom stanju, stekla imunitet i da će utoliko rutinski prebroditi ovo samo prolazno vanredno stanje.

Ništa od toga se nije desilo. Naprotiv, dogodilo se „vanredno stanje u vanrednom stanju” ili „vanredno stanje na kvadrat”. Aktuelno kratkoročno vanredno stanje dalo je dodatnu motivaciju i energiju onom starijem, dugoročnijem.

Već posle prvih slučajeva infekcije u Srpskoj, kada je zazvonilo na uzbunu, srpski član Predsedništva BiH zatražio je proglašenje vanrednog stanja, ali pošto je kovid 19 na putu u Federaciju kasnio nekoliko dana, bošnjački kolega je odbio inicijativu. Vlada u Banjaluci je na to proglasila „vanrednu situaciju” u Srpskoj, a onda je došlo do tragikomičnog krešenda. Poslanička grupa SDA u entitetskoj skupštini stavila je veto „zbog ugrožavanja bošnjačkog nacionalnog interesa”. Pazite, reč je o bošnjačkim političarima koji porodično žive u Srpskoj, a blokirali su borbu protiv širenja epidemije u vlastitoj kući, u preduzeću u kojem im rade žene, u školi koju im pohađaju deca, da bi zaštitili svoj vitalni nacionalni interes.

Naravno, nije ostalo samo na tome. Pošto je predsednik Srbije oglasio da je zemlja dobro opskrbljena hranom, tako da može da pomogne i susedima ugroženim pandemijom, opština Goražde u FBiH (99 odsto bošnjačka), obratila se za brašno, koje joj je promptno isporučeno. A onda su burno reagovale bošnjačke organizacije veterana rata 1992–1995. i načelnika Goražda optužile za izdaju zbog saradnje s agresorom. Spaslo ga je što je odluku o „veleizdaji” podelio sa izvršnim odborom i skupštinom opštine.

Evo još nekoliko ilustracija kako u Bosni funkcioniše menadžment vanrednog stanja, koji je po definiciji treba da bude brz i efikasan, poput urgentnog centra ili vatrogasne stanice. Krizni paket MMF-a od 330 miliona KM izazvao je konflikt u vrhu BiH: u Federaciji smatraju da treba primeniti formulu podele na dve trećine naspram jedne trećine, dok srpski član Predsedništva BiH smatra da je epidemija podjednako pogodila oba entiteta. FBiH je od 21 miliona KM namenjenih opštinama za srpske povratničke opštine predvidela mrvice, a za Glamoč ni marku, pa su i ova sredstva blokirana. Srpski član Predsedništva BiH upozorio je da zbog ekonomskih posledica borbe protiv pandemije Evropska centralna banka i Federalne rezerve SAD emituju novac bez ikakvog pokrića, a BiH ne koristi ni ono za šta ima pokriće, te je zatražio od Centralne banke BiH 450 miliona evra viška iznad pokrića konvertibilne marke, ali ga Bošnjak i Hrvat nisu podržali. Džaferović je zloupotrebio poziciju predsedavajućeg u vanrednom stanju i zakazao komemoraciju u Potočarima i, uz nos Srbima, pozvao Mila Đukanovića.

Kasnije je ponešto i prevaziđeno, ali novi incidenti se gomilaju iz dana u dan, jer kapital uzajamnog poverenja kao da nikad nije ni postojao. Politički i ekonomski odnosi u BiH „u vreme korone” neodoljivo podsećaju na odnose republika i pokrajina, naroda i narodosti pred kraj SFRJ. Funkcionišu samo entiteti i kantoni. Razlika je što je spoljni faktor Jugoslaviju hteo da uništi, a Bosnu hoće da spase.

Ne može se reći da je u EU i u SAD kovid 19 napao zdrav organizam, ali opet ima razlike. U Bosni postoje dva paralelna vanredna stanja, od kojih će novo proći, a staro ostati. Na evro-američkom Zapadu pandemija je razgolitila neoliberalni globalizam. Individualni egoizam prerastao je u sebičnost naroda i nacionalnih država, te uzdrmao sve nadnacionalne institucije i organizacije. Ali, nakon prvobitne konfuzije i rasula, sprega finansijske i političke oligarhije lako se sporazumela da ekonomske posledice vanrednog stanja, koje njih jedino i brinu, reši štancovanjem 5,5 triliona fiktivnih dolara i evra. BiH, međutim, zbog hroničnog vanrednog stanja nije u stanju da primi i podeli siću koja je dodeljena periferiji i nastaviće da boluje od svog neizlečivog „bosanskog virusa”.

Uostalom, na jesen će lokalni izbori, a u izbornoj sezoni „bosanski virus” nabuja, baš kao što zimska sezona pogoduje širenju respiratornih infekcija, poput gripa i kovida. Kažu da posle pandemije „više ništa neće biti isto”. Možda u svetu i neće, al’ u Bosni bogme hoće.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista