Behar u prestonici srpskog trešnjarstva

Trešnjin cvet obožavaju mnogi narodi i kulture, među kojima prednjače Kina i Japan. Za njih je ona simbol nežnosti i čistote, proleća i mladosti... Ali nemaju samo ove zemlje privilegiju da uživaju u raskoši trešnjinog cveta. Ova voćka se odomaćila na nekoliko kilometara od centra grada u „maloj Kaliforniji” – Grockoj. Na blagim padinama ove opštine, što gledaju na Dunav, trešnja uspeva oko 120 godina, a ovih dana gročanski brežuljci bele se od njenog cveta.

A svega ovoga možda ne bi bilo da ginekolog kraljice Drage Mašin, Jovan J. Jovanović, nije kupio 80 hektara zemlje i zasadio plantaže trešanja.

– Doktor Jovan J. Jovanović bio je jedan od osnivača savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji, ali on nije bio samo lekar, već i začetnik modernog voćarstva u zemlji. Zahvaljujući njemu, Grocka je i danas centar ove poljoprivredne grane u Srbiji. Doktor je još u toku specijalizacije u Austriji zapazio kako se tamo uspešno uzgajaju različite sorte voća i zainteresovao se za trešnju. Pri povratku u zemlju merkao je priliku da podigne plantažu na zemlji dobrog kvaliteta i na mestu koje nije bilo daleko od najvećeg potrošačkog centra u zemlji, Beograda – priča Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu u Grockoj. Ona ističe da je agronom Tihomir Nikolić dao nemerljiv doprinos da bi se saznalo za dr Jovanovića i gročanske trešnje.

U odabiru lokacije pomogla su mu istraživanja stručnjaka iz Austrije koji su za potrebe kralja Milana ispitali celu Srbiju. Oni su Grocku označili kao najbolje podneblje za voćarstvo po klimatskim uslovima i strukturi zemljišta.

– Početkom 20. veka sreća mu se osmehnula. Opština Grocka zapala je u dugove zbog renoviranja Crkve Svete Trojice. Rešenje za otplatu potraživanja našla je u prodaji svojih utrina, zaostalih još od turskih begovskih i spahijskih imanja. Na javnoj licitaciji 1906. godine, sa cilindrom na glavi i u fijakeru, pojavio se i doktor Jovanović. Ponuđenom cenom za pedeset procenata premašio je gročansku porodicu Bećagović. Bogata porodica je izgubila, ali je na dobitku bila cela Grocka – kaže Atić.

Veliko doktorovo imanje sastojalo se iz dva dela i bilo je smešteno u mestima Rupe i Kozjak na prilazu Grockoj. Od 1906. do 1908. godine na ovom vinorodnom tlu on podiže zasade trešnje sa oko 7.000 sadnica koje su po kvalitetu, krupnoći i rodnosti bile najbolje u Srbiji.

– To je bio izuzetan poduhvat jer se u Grockoj pre njega trešnja nije gajila za prodaju. Takvu i toliku plantažu pod trešnjom ni do dana današnjeg niko nije podigao ne samo u Srbiji, već ni na celom Balkanu. Najprisutnija je bila francuska sorta „lionska rana”, ali i „germersdorfska” i „hedelfingenska”. Bila su to teška imena pa su ubrzo dobile nadimke „doktorka”, „kerminka” i „herc”, zbog boje soka i oblika ploda. Lokalni nazivi su toliko odomaćeni da mali broj proizvođača zna njihova izvorna imena – ističe Atić.

Trešnja je u polja isprva ušla stidljivo, kao voćka koja se sadi i kalemi oko sunčanih vinograda radi hladovine, da bi potom zašla u špalire vinove loze i na kraju potpuno potisnula i vinogradarstvo i ratarstvo. Dvadesetih godina prošlog veka potražnja za sadnicama trešnje postaje toliko velika da su domaći proizvođači formirali rasadnike. Trešnja se širi najpre u Grockoj, a potom u selu Ritopeku, koje je danas gročansko naselje sa najvećom proizvodnjom trešnje. Pedesetih godina je proizvodnja trešnje u Grockoj premašila potrebe Beograda i od tada ona osvaja nova svetska tržišta.

Naoružani čuvari i psi

Kako je nova voćka bila dragocena, a 80 hektara zemlje mnogo, doktor Jova je svoje zasade opasao dubokim šancem da bi ih obezbedio od neželjenih posetilaca i krađa kalem-grančica.

– Pošto Gročani za čuvare nisu bili poželjni, imanje su čuvali radnici bugarske i albanske nacionalnosti sa puškama i psima šarplanincima. I pored takvih mera, doktoru Jovanu nije uspelo da novu sortu trešnje sačuva. Jedna anegdota kaže da je došlo do klizanja zemljišta ka Dunavu pa je nekoliko sadnica „izašlo” van šanca, što su Gročani iskoristili za skidanje kalem-grančica – priča Zorica Atić.

Imanje dato bezemljašima

Posle Drugog svetskog rata doktorovo imanje država je nacionalizovala i podelila ga „bezemljašima”. A onda ga je za neku godinu opet eksproprijacijom oduzela – deo je dobio PIK „Grocka” za potrebe voćno-loznog rasadnika, a drugi deo je država isparcelisala i prodala građanima. Tu je vikend i porodična zona Grocke, gde u baštama i danas rastu slasne francusko-gročanske trešnje.

Uspomenu na dr Jovana Jovanovića za sada čuvaju jedna mala ulica u Grockoj i gročansko-francuska trešnja, koja u čitavoj Srbiji nosi popularno ime „doktorka”.Doktor Jovanović bio je jedan od osnivača i pionira savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji. Rođen je 1870. godine u Beogradu. Studije i specijalizaciju završio je u Beču. Njegovim zalaganjem 1902. godine počela je da radi Ženska bolnica kraljice Drage na Vračaru, osnovano dobrovoljno društvo „Srpska majka”, Sresko porodilište u Grockoj... Bio je u dva navrata šef Ginekološko-akušerske bolnice i upravnik škole za babice. Podigao je i zgradu u Ulici kneza Miloša, gde je bio njegov privatni sanatorijum, u kojoj je danas hotel „Ekscelzior”. Umro je 1923. godine u Beogradu, a njegova sahrana na Novom groblju bila jedna od najimpozantnijih u to vreme.