Ne plašimo se bolesti, plašimo se zaborava

– Ne plašimo se korone, plašimo se zaborava. To je jedino što nas može uništiti, a sa ostalim nedaćama ćemo se već izboriti – ovim rečima započinje priču Zoran Ćirković, učitelj i predstavnik Starog Gracka na Kosovu i Metohiji. Ovo pitomo naselje u opštini Lipljan, čuveno po svojoj lepoti i stradanju, odlučno prkosi ovoj pošasti, ali  mnoge okolnosti ne idu  naruku.

– Nemamo lekove, maske i rukavice. U našem selu žive bolesni, stari i porodice sa  decom. Potrebno je da nas neko obiđe i brine o nama – nastavlja Ćirković. U ovom mešovitom mestu, koje je okruženo albanskim selima, prema njegovim rečima, živi oko dvesta srpskih duša. Isprva su bili suočeni sa delimičnom izolacijom, objašnjava, a sada im je dozvoljeno da se kreću sat i po vremena dnevno. Kako u samom selu nema prodavnice ni apoteke, osnovne životne namirnice i lekove nabavljaju u Lipljanu i Gračanici.

– Snalazimo se na različite načine i međusobno se pomažemo. Naročito vodimo računa o tome  da starim ljudima ništa ne nedostaje – kaže Ćirković.

– Ko ode van sela, kupi sve što je potrebno za  sve one koji ne mogu da napuste Staro Gracko – ističe Ćirković i dodaje da su meštani disciplinovani što se tiče poštovanja mera zabrane kretanja,  nastoje da vreme provode u svojim kućama i slušaju uputstva lekara.  Lekovi, kako objašnjava, mogu se kupiti samo u privatnim apotekama, a mnogi od ljudi za to  nemaju novac.  Ono što ih naročito boli  jeste što Staro Gracko niko nije posetio, niti doneo bilo kakvu pomoć, uključujući i lokalne predstavnike kosmetskih Srba. Ne sumnjaju, kako kaže, da je Republika Srbija spremna da pomogne Srbima sa KiM, kao  i da to čini, ali ih brine to što ta pomoć nije našla put do njihovog sela.

– Mi znamo da nas naša država nije zaboravila. Pomaže koliko može, ali smo razočarani zato što u naše selo nije stigao ni jedan jedini kilogram brašna i šećera, litar ulja, bilo čega… Niko nas nije zvao da nas pita kako smo, niti nas posetio. Ovo  su ozbiljni propusti i  ne smeju da prođu „tek tako”– navodi Ćirković. 

I u opštini Lipljan đaci pohađaju onlajn nastavu

Dvadesetak  mališana srpske nacionalnosti  iz  Starog Gracka pohađa istureno odeljenje Osnovne škole „Braća Aksić” iz Lipljana.  „Zbog situacije sa virusom korona i u našoj školi se sprovodi onlajn nastava. Učenici su disciplinovani i vredni,  izvršavaju svoje obaveze i na vreme šalju domaće zadatke”,  kaže Ćirković, inače i učitelj ovoj školi.

Staro Gracko pamti stradanje žetelaca 1999. godine

Staro Gracko, mlado selo koje su oko 1920. godine naselili vredni i radni Srbi iz Crne Gore, Hercegovine i Like, čuveno je, ali ne po svojoj lepoti i gostoprimstvu meštana koje niko ne može osporiti, koliko po zloj kobi koja ga prati. „Tog 23. jula 1999. 14 srpskih žetelaca nastradalo je u masakru, poznatom kao i krvava žetva.  Osam naših  porodica  zavijeno je u crno, a stradalo se ovde tokom, ali i posle NATO agresije. Mi smo ostali da živimo sa tim”, svedoče meštani.