Ukinut embargo na izvoz pšenice

Uredba o zabrani izvoza pšenice koja ističe 15.juna neće biti produžavana, izjavio je Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, posle jučerašnje sednice vlade. Ova odluka je doneta posle detaljne analize u kojoj su utvrđene zalihe pšenice i kukuruza kao i očekivanja dobre žetve koja bi, pretpostavlja se, trebalo da donese 3,8 tona po hektaru ili ukupno 1,8 miliona tona žita Srbiji. 

– Nema razloga za produžavanje ove uredbe. Potrebe Srbije će, izvesno je, biti „pokrivene” ovogodišnjim prinosima. Iako za nekoliko nedelja kreće žetva i možda je rano govoriti o tome, već razmatramo plan mera kojima bismo već u sledećoj setvi povećali površine pod pšenicom. Nadam se da će posle formiranja nove vlade i ovi planovi biti konkretizovani – kaže ministar Milosavljević.

Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, kaže da je ove godine zasejano 462.900 hektara pšenice, što je najmanje u poslednjoj deceniji.

– Ipak, zahvaljujući dobrim klimatskim uslovima, procenjuje se, sa optimizmom, da je očekivani prinos u celoj Srbiji oko 3,75 tona pšenice po hektaru. Ako se to i ostvari i ako nam vreme bude i dalje išlo naruku može se očekivati ovogodišnja proizvodnja od 1,8 miliona tona pšenice što je sasvim dovoljno za domaće potrebe – kaže Stanković.

Kreatori ekonomske politike bi, po njegovom mišljenju, trebalo da eventualno sa dva dinara premiraju otkup semenske pšenice za reprodukciju. Robne rezerve bi preko naturalne razmene po paritetu jedan naprema 2,2 kilograma merkantilne pšenice trebalo da obezbede oko 200.000 tona merkantilne pšenice, kao i da na tržištu otkupe još oko 100.000 tona pšenice. Bilo bi dobro, kaže Stanković, da država u jesenjoj setvi još regresira troškove dizela kako bi površine pod pšenicom u narednoj sezoni bile između 600.000 i 650.000 hektara.

Cene će, kako se pretpostavlja, i na domaćem i na svetskom tržištu biti veoma stabilne u narednih nekoliko godina. Stanković smatra da bi izvoz trebalo liberalizovati,  jer je odluka o zabrani samo u početku dala efekte. Po mišljenju poljoprivrednih stručnjaka uredbu o zabrani izvoza pšenice nije trebalo ni donositi, a ona, danas, kada su uslovi privređivanja promenjeni kao i cene, jer je pšenica u ovom trenutku skuplja u Srbiji nego u regionu, ona tek nema smisla.

Uredba o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje usvojena je 4. avgusta prošle godine zbog nepostojanja tržišnih viškova ovih poljoprivrednih kulturau zemlji. U nekoliko navrata njena primena je produžavana, iako su se u međuvremenu prilike na domaćem tržištu i u okolnim zemljama promenile.