Knjige su nam lek i amajlija

U Beogradu je  1892. godine  grupa intelektualaca osnovala Srpsku književnu zadrugu. Među njima bila su i tri lekara prezimenjaka  Jovanovića – Batut, Zmaj i Morski. Zmaj nacrta znak SKZ, Morski objavi putopise a dr Batut  prevede sa nemačkog i uredi na jedinstven način „Knjigu o zdravlju”. Tako su lekari ušli u istoriju SKZ koja traje i danas.

Knjige SKZ su i pratioci ratova.  „Plave knjige SKZ”,  kako su ih nekada kod nas zvali, nosili su u rancima vojnici po bespućima  Albanije kao „grumen” zemlje, čuvara rodne kuće i jezika. Ove knjige –„amajlije”, poput slika najmilijih i ikonica u njedrima, bile su im veza sa kućnim ognjištem, domovinom. U velikoj ratnoj nevolji i „državi u egzilu” bile su deo njihovog identiteta!

Knjiga prepoznatljive bordure i znaka SKZ „šepuri” se svojim plavim koricama u zasebnom ormariću (staklenom sefu) –„Knjiga o zdravlju” na počasnom je mestu  u „srcu” Instituta „Batut” – njegovoj biblioteci. Darodavac je naša sugrađanka, od onih koji su dobro zapamtili ulogu Centralnog higijenskog zavoda (1924) u zajedničkog državi posle Velikog rata. Poklon knjiga od tada je u slavu knjige i narodnog zdravlja! Ona je naša amajlija.

„Knjigu  o zdravlju” nemačkog carskog zavoda u Berlinu (1894)  dr Batut je tako preveo i uredio da njegov uvod čini zaposebno „delo” sa pečatom rečitosti i mudrosti. „Ako je ikome u svetu potrebna pouka o čuvanju i negovanja zdravlja, potrebna je baš srpskom narodu svih krajeva. On doduše jeste od prirode bistar i razborit, te o mnogome zrelo sudi. Ali zato baš u pitanjima života i zdravlja nekako je bezazlen i neuk” stoji u uvodu koji posvećuje našem narodu zdravlju.

Možda vam je promakla ovih dana u medijima  „slika” da nad ulazom u Opštu bolnicu  u Požarevcu naročitim slovima koja prkose vremenu stoji natpis– Gradska narodna bolnica. Sačuvan je iz doba kada je zajednička država i prvo zasebno ministarstvo narodnog zdravlja  formiralo mrežu zdravstvenih ustanova,  narodnih bolnica i domovima narodnog zdravlja i „pokrilo” celu teritoriju. Ne bi ni danas marilo da svim opštim bolnicama u Srbiji nadenemo starinsko i odgovarajuće ime, narodna. Nije ni zdravlje javno već narodno! O izboru reči dr Batut je 1884. godine napisao: „Najviše sam pazio da naš krasni jezik bez nevolje ne natežem na tuđe kalupe, nego da  ga proberem kako ga narod naših krajeva govori i razume”.

Knjige koje su lek i amajlija i mi danas poklanjamo. Kao lekari članovi Društva lekara Vojvodine SLD evo već treću godinu darujemo  knjige u svojoj akciji „Knjigom u bolnice” osnivanjem  biblioteka  za decu i odrasle u stacionarnim ustanovama. Nekima koji ih već imaju dopunjujemo. Uskoro (samo da potučemo koronu)  na spisku će biti četrdeset bolnica i banja širom Srbije koji potpisuje Sekcija za humanost, umetnost i kulturu rečenog Društva.

Kultura nastaje u istoriji a osnova preventivne medicine je kultura  uopšte, odavno su znali naši lekari sa početka priče. Batut, Zmaj, Morski ali i ostali. Njihovi potpisi su na spisku osnivača SKZ a prenumeranti  koji „drže” štampanje novih kola biblioteke baš, baš su najrazličitijih zanimanja–naš narod. Zato ćemo nastaviti sa „Knjigom u bolnice” čim lekari i svi drugi zdravstveni radnici kojima se divimo završe borbu sa zarazom i svako ode u svoju (narodnu) bolnicu. Stalno im pokazujemo zahvalnost, najveću među vrlinama. Čuvajmo i množimo knjige koje su nam lek i amajlija–često nam zatrebaju.

Dr Slavica Žižić Borjanović,
koordinator akcije „Knjigom u bolnice”
Sekcije za humanost, umetnost i kulturu
Društva lekara Vojvodine SLD