Južna Mitrovica: stanova ima, posla nema

REPORTAŽA
Most u Kosovskoj Mitrovici. Njime koračaju samo oni što moraju „tamo preko”. Kod Srba. Ili kod Albanaca. Iako fizičkih prepreka nema, one u glavama ljudi su velike. Mutni i plitki Ibar lako bi se mogao pregaziti. U tom slučaju, ipak, Mitrovica ne bi podsećala na Berlin pre devedesetih godina prošlog veka, a podseća.

Prelazak novinara „Politike” iz severnog, srpskog dela, u albanski, južni deo Kosovske Mitrovice počeo je sitnim, nervoznim koracima…

– Zdravo, izvoli… – osmehnula se Albanka iz trafike smeštene „odmah desno, kad se pređe ćuprija”. Verovatno je videla dovoljno zbunjenih „prelaznika” i tako postala neka vrsta diskretnog i ljubaznog odbora za doček.

Hteo ne hteo, novinar je nešto kupio… Da razbije strah. Ipak, svakim novim korakom po asfaltu, toplom od jutarnjeg sunca, znatiželja je nagrizala nervozu.

Fljora Suljaj, Albanka, koordinator projekta „Izgradnja zajednice u Mitrovici” (Community Building Mitrovica), koja je reportera dočekala i preuzela ulogu vodiča kroz južni deo grada, ubedila ga je: „Bez problema možemo da pričamo na srpskom ”.Govorila je istinu.

– Nije loše ovde – rekla je i dodala: – Nema posla, doduše, ali se zida, gradi.

Zgrada, svih boja, ima. I to novih. Broj stanovnika, pak, nije se povećao u poslednjih nekoliko godina. Sada u južnom delu Kosovske Mitrovice živi 75.000 Albanaca. Kvadratni metar novog stana može da se kupi za 350 evra. U srpskom delu je, kako kažu tamošnji Srbi, kvadrat oko 500-600 evra, „ali ima i mnogo skupljih stanova, zavisi ko prodaje”.

Na pitanje šta to znači, stanovnici severne Mitrovice odgovaraju: „Ko čita između redova – shvatiće”.

U albanskom delu grada nisu samo stanovi jevtiniji, već su cene niže i na pijaci i u prodavnicama. Hrabrije Srpkinje ponekad dođu na pijacu ili u radnju u južnom delu. Kupe nešto ćutke i vraćaju se tamo gde žive.

Zlato ne kupuju, iako su zlatari svoje radnje načičkali duž ulica, kao u turskim letovalištima. U jednu je novinar ušao bez Fljore.

Osećaj lagodnosti je nestao bez nekog posebnog razloga. Reči na srpskom ostale su neme na usnama. Tišina je sigurnija.

– Pitaj slobodno, što ćutiš – sasvim neočekivano zazvonio je glas prodavca na srpskom.

Iako je novinar ćutao kao zaliven, nešto ga je „odalo”.

– Pa, međusobno se prepoznajemo – otkrili su kasnije u severnoj Mitrovici. – Vidimo da je neko Albanac sa tri kilometra, tako i oni nas prepoznaju.

– Pošto su privesci – pitao je novinar pokazujući na zlatan nakit u

koji je utisnuta zastava „nezavisnog Kosova”.

– Dva zarez osam grama, 57 evra. Ali za tebe, ako hoćeš da uzmeš, džaba – odgovorio je zlatar.

Cena zlata u južnoj Mitrovici, izgleda, zavisi i od toga ko kupuje.

Na pijaci – gužva. Subota, pijačni dan. Razgovor na srpskom, čini se, nikoga ne uzbuđuje. Poneki radoznali pogled. To je sve. Nameštaj koji se prodaje isti je kao onaj koji trgovci nude na pijaci u Surčinu. Posao je posao.

Ljatif Voca, dopisnik RTV Priština iz Mitrovice, sedeo je na jednoj od fotelja.

– Loše se ovde živi. Nema posla, ima korupcije. Kradu stranci, na boga ne misle. A gde oni uzmu milion, naši uzmu sto hiljada. Menadžer elektroprivrede, Nemac, proneverio je svojevremeno četiri i po miliona evra. Sad mu se, kao, tamo negde sudi, a ovde narod nema ’leba da jede – rekao je Voca i na pitanje da li da ga citiramo slegnuo ramenima: „Normalno”.

Posle bombardovanja 1999. godine Romsku mahalu u južnoj Mitrovici činilo je nekoliko ruševina. Romi su tada pobegli u srpski deo grada. Sada su se vratili. Imali su i gde. Unmik i vlade nekoliko država platili su izgradnju novog naselja na mestu ruševina.

– Ovi su Srbi. Daj da pomognemo – dve male Romkinje prepoznale su jezik kojim je novinar razgovarao sa Fljorom. Pokazali su put do naselja. Svečano i važno, kao da do njega vodi lavirint, a ne dve-tri stotine metara prašnjavog druma.

Refik Rahmani (46), čovek koji živi u novom naselju, nema posao. Njegova žena šije. Ponešto i proda. Tako preživljavaju.

– Stanovi su prva liga, ali nema šta da se radi. Snalazimo se kako znamo i umemo. Sve u svemu, nije loše u južnoj Mitrovici. Imamo barem gde da živimo. Nego, dođi da pogledaš dimije koje moja žena pravi. Nisu skupe, deset evra... – počeo je iskusno trgovačku priču Rahmani.

Sa druge strane Ibra, u severnom delu grada, sirene automobila odjekivale su ulicama. Maturanti nastavljaju proslavu u gradu u kojem most razdvaja ljude.

Borko Pavićević

----------------------------------------------------------

„Oteto Kosovo” ipak pred češkim gledaocima

Dokumentarac bi trebalo da bude prikazan zajedno sa filmom „koji će sadržati i poglede albanske strane”

Prag – Češka televizija prikazaće dokumentarni film „Oteto Kosovo”, izjavio je u listu „Pravo” portparol TV Ladislav Štih.

Dokumentarac Vaclava Dvoržaka Češka televizija, zbog toga što „sadrži pogled samo jedne (srpske) strane” na problem Kosova, „drži u bunkeru” već nekoliko meseci, iako je u njegovom finansiranju učestvovala.

Uprkos nesporazumima i sporovima sa Dvoržakom i producentom Alešom Bednaržom, ta televizija je odlučila da, po rečima Štiha, ipak prikaže dokumentarac, zajedno sa filmom koji će sadržati i poglede albanske strane. Sve to će, u istoj emisiji, biti propraćeno stručnom diskusijom istoričara i politikologa u studiju.

Češka televizija sada traži odgovarajući film „druge strane”, za koji ima pet kandidata, tako da se ne može precizirati termin emisije.

Oko prikazivanja tog filma već nekoliko meseci vodi se kontroverzna diskusija autora i producenta sa Češkom televizijom. Filmadžije tvrde da je ta televizija obećala najmanje dva puta da će film prikazati. Ta kuća, međutim, navodi da nikada nije utvrđivala precizan termin, jer je dokumentarac „neizbalansiran” i ne može biti emitovan bez stavova druge strane i stručnih diskusija.

U međuvremenu, nepoznati korisnik internet-sajta Jutjub, pod imenom „Češka savest”, postavio je „Oteto Kosovo” na server, na kome ga je za tri nedelje u maju, dok nije povučen, videlo skoro 100.000 ljudi.

Češka televizija je priznala da je insistirala da se film povuče, jer se prikazivanjem na Internetu krše njena prava iz ugovora sa autorom. Štih je dodao da se zbog toga razmatraju mogući pravni koraci protiv autora, koji, međutim, tvrde da nisu postavili film na Internet.

Fonet