Budžet u minusu zbog virusa

Virus korona tera državu da se poprilično zaduži i uprkos zaduženju pravi joj i veliki minus u kasi. U ovoj godini država planira da pozajmi 7,5 milijardi evra, a minus će na kraju godine biti oko tri milijarde evra. Ovo je rezime rebalansa budžeta koji je uredbom vlade sproveden u petak.

Prema toj uredbi, koja važi dok se ne steknu uslovi da se budžet „prekroji” Zakonom o budžetu, računa se na prihode od 1.244,8 milijardi dinara i na rashode od 1.593,3 milijarde dinara. Deficit je 348 milijardi dinara, to jest 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najavama ministra finansija, projekcija je da će javni dug biti manji od 60 odsto BDP-a. Sada je manji od 50 odsto, tačnije iznosi oko 48 odsto BDP-a. Rebalans budžeta je urađen prema pretpostavci privrednog rasta od 1,8 odsto BDP-a.

Originalnim budžetom za 2020. godinu bili su predviđeni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi od 1.334,7 milijardi dinara, tako da bi deficit iznosio 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3 odsto BDP-a.

Za razliku od originalnog budžeta, koji je bio uravnotežen, iz rebalansa je jasno da država računa sa manjim prihodima i sa znatno većim rashodima. Iz toga je jasno da državi predstoji veliko zaduživanje. U rebalansu piše da su izdaci za otplatu glavnice duga 505 milijardi dinara, a da za otplatu kamata i pratećih troškova zaduženja treba 107 milijardi dinara.

U uredbi je napisano i kako država namerava da nadomesti minus u kasi. Pre svega, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti predviđeno je da se pribavi 455 milijardi dinara.

Dodatnih 355 milijardi dinara predviđeno je da se ostvari od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti). Još 5,8 milijardi dinara treba da se pribavi od prodaje domaće finansijske imovine.

Planirano je i da se obezbedi 71 milijarda dinara iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada.

Ukratko, potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze, uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća, iznose 886 milijardi dinara. Preračunato, oko 7,5 milijardi evra.

Iz ovih podataka je jasno da država namerava prevashodno da se zaduži na tržištu, i to pre svega na domaćem, jer je planirano da se u zemlji prikupi 455 milijardi dinara. Na međunarodnom tržištu duga planirano je zaduženje za nešto manji iznos od 355 milijardi dinara, a najmanje – 71 milijardu dinara od kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Ovako skrojen novi budžet uklapa se u ono što je pre nekoliko dana rekao predsednik države. Podsećanja radi, Aleksandar Vučić je rekao da Srbija ne namerava da se zaduži kod evropskih partnera i MMF-a. To je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali. Ovo je rečeno povodom toga što je Evropska komisija obezbedila tri milijarde evra za zemlje u našem okruženju, a jedan od kriterijuma za dobijanje ove pomoći jeste aranžman s MMF-om za pokretanje instrumenta hitnog finansiranja. Ova sredstva biće dostupna tokom 12 meseci u formi zajmova po vrlo povoljnim uslovima kako bi se pomoglo zemljama da pokriju neposredne i hitne finansijske potrebe.

Taj najnoviji instrument MMF-a je kratkoročna linija za likvidnost (SLL), uz već nama ranije poznati stendbaj aranžman. Kamate na obe vrste zajma su 1,05 odsto plus provizije koje iznose 0,5 odsto kod stendbaj i 0,29 odsto kod SLL zajma. Predviđeno je da će Albanija dobiti 180 miliona, BiH 250 miliona, Gruzija 150 miliona, Jordan 200 miliona, Kosovo 100 miliona, Moldavija 100 miliona, Crna Gora 60 miliona, Severna Makedonija 160 miliona, Tunis 600 miliona i Ukrajina 1,2 milijarde evra. U SLL aranžmanu mogli bismo da računamo na oko 830 miliona evra.