Manje nesreća, više poginulih na putevima

Ovog aprila na putevima Srbije dogodilo se 1.160 saobraćajnih nesreća, a u aprilu prošle godine 2.540. Vanredno stanje i zabrana kretanja doprineli su da bude 54 odsto manje sudara nego što je zabeleženo od 1. do 26. aprila prošle godine. U ovom periodu povređeno je 240 ljudi, a poginulo 17. Od početka vanrednog stanja smrtno je stradala 21 osoba.

Statistika Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuje da je broj povređenih manji za 82 odsto, a broj poginulih tek za 51 odsto, što znači da je u manjem broju nesreća prisutna veća zastupljenost onih sa smrtnim ishodom.

Kada se sagledaju podaci za prva četiri meseca ove godine uočljivo je da je ukupan broj saobraćajnih udesa manji za oko 2.000, a povređenih je 1.200 manje nego u istom periodu prošle godine. Broj poginulih je pritom veći za 17.

Prošle godine su 104 osobe smrtno stradale na našim putevima za prva četiri meseca, a ove godine u istom periodu 121.

– Zabrana kretanja tokom marta i aprila svakako je dovela do smanjenja saobraćajnih nesreća. Međutim, u ukupnom bilansu na žalost imamo i dalje više poginulih u odnosu na prošlu godinu, kada govorimo o periodu januar–april. Ovakvu situaciju možemo da tumačimo tako, što pored manje nesreća, one koje su se događale – bile su fatalnije. Najčešći uzrok su velika prekoračenja brzine i vožnja pod dejstvom alkohola – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Podaci jasno pokazuju, naglašava, da ni virus korona, sa kojim se danas bori ceo svet, nije opasniji od rizičnog ponašanja u saobraćaju. Naime, za godinu dana u svetu pogine oko milion i po ljudi u saobraćajnim udesima, a od posledica infekcije virusom umrlo je za nekoliko meseci nešto manje od 300.000 ljudi.

– Danas kada se suočavamo sa najvećom pošasti savremenog doba, kovidiom 19, možemo na žalost zaključiti da je stradanje u saobraćajnim nesrećama vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Globalno gledano, 1.500.000 ljudi godišnje pogine u saobraćaju, a trenutno imamo situaciju da je od virusa korona umrlo nešto manje od 300.000 ljudi. Zato je važno buđenje svesti o važnosti bezbednog ponašanja. I borba protiv virusa poziva na odgovornost i svest ljudi, kao i poziv na poštovanje saobraćajnih propisa – navodi Jasmina Milošević.

Ukazuje da sada dolazi vreme kada će biti više motorizovanih dvotočkaša, a da je u maju povećano i učešće traktorista u saobraćaju.

– Dvotočkaši su jedna izuzetno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, kojoj agencija posvećuje dosta pažnje u svojim preventivnim aktivnostima. Tokom poslednje dve godine beležimo smanjenje stradanja vozača i putnika na motorizovanim dvotočkašima, ali ih svakako pozivamo da budu odgovorni u saobraćaju, da poštuju propise i koriste svu zaštitnu opremu – kaže Jasmina Milošević.

Podseća da i vozači ostalih vozila treba da obrate pažnju na dvotočkaše, jer oni neretko stradaju i tuđom greškom.

Sada je i vreme povećanog prisustva traktora u saobraćaju, što predstavlja posebnu vrstu opasnosti ukoliko se ne poštuju pravila bezbednog ponašanja.

– Želim da u ovom periodu posebnu pažnju skrenem na traktoriste. Govorimo o ljudima koji nemaju radno vreme i koji ranom zorom odlaze na svoja imanja, a vraćaju se kada je već uveliko mrak. Upravljaju vozilima koje karakteriše mala maksimalna brzina i koja su po gabaritima daleko veća od putničkih vozila. Čak je 20 puta veća verovatnoća da će, ukoliko dođe do saobraćajne nesreće, biti poginulih – naglašava naša sagovornica.

Zato je važno da svaki traktor bude tehnički ispravan, a to podrazumeva ispravnu svetlosnu signalizaciju, upravljački i kočioni mehanizam.

– Obavezno je da u vreme smanjene vidljivosti koriste rotaciju kao i trougao za obeležavanje sporih vozila. Važno je takođe da traktor poseduje kabinu ili sigurnosni ram. Tako će traktoristima, ukoliko dođe do prevrtanja, biti sačuvan život a posledice nesreće biće manje – kaže direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.