Bez opuštanja za one sa presađenim organom

Iako je dr­ža­va po­ste­pe­no po­če­la da ubla­ža­va me­re pro­tiv ko­vi­da 19, pa­ci­jen­ti ko­ji­ma su tran­splan­ti­ra­ni or­ga­ni ba­rem još me­sec da­na mo­ra­ju da se po­na­ša­ju naj­o­pre­zni­je mo­gu­će, ka­že za „Po­li­ti­ku” pro­fe­sor dr Du­šan Šće­pa­no­vić ko­ji već 14 go­di­na ži­vi sa po­klo­nje­nim sr­cem.

Do­da­je da svi lju­di ko­ji su ima­li sre­će da do­bi­ju or­gan od do­no­ra mo­ra­ju da iz­be­ga­va­ju gu­žve, par­ko­ve i de­cu. Po­želj­no je da idu u šet­nju, ali uz oba­ve­zno no­še­nje ma­ski i ru­ka­vi­ca. So­ci­jal­ne kon­tak­te mo­ra­ju da sma­nje na mi­ni­mum, a Šće­pa­no­vić ka­že da je on u kon­tak­tu sa­mo sa svo­jom su­pru­gom. Iako još ne­ma 65 go­di­na, še­ta sa­mo po sop­stve­nom dvo­ri­štu.

Od­ba­ci­va­nje or­ga­na naj­če­šće se de­ša­va zbog in­fek­ci­je, a ka­da su u pi­ta­nju lju­di sa no­vim sr­cem, uko­li­ko bi se za­ra­zi­li vi­ru­som ko­ro­na, smrt bi na­stu­pi­la u ro­ku od ne­ko­li­ko da­na. Ko­vid 19 bi mo­gao da bu­de ko­ban i za pa­ci­jen­te ko­ji­ma je pre­sa­đe­na je­tra ili bu­breg.  

„Svi tran­splan­ti­ra­ni pa­ci­jen­ti pi­ju le­ko­ve ka­ko bi spre­či­li od­ba­ci­va­nje or­ga­na, a upra­vo ta te­ra­pi­ja (imu­no­su­pre­si­ja) spre­ča­va ak­tiv­nost imu­nog si­ste­ma. Zbog to­ga čak i naj­o­bič­ni­ja pre­hla­da mo­že bi­ti kob­na, a ka­mo­li ovaj vi­rus”, ka­že Šće­pa­no­vić.

Do­da­je da je raz­o­ča­ran po­na­ša­njem mla­đih lju­di ko­ji ne no­se ma­ske i ru­ka­vi­ce, kao i da ni­ko iz Kri­znog šta­ba ni­je po­me­nuo ko­li­ko su ugro­že­ni tran­splan­ti­ra­ni pa­ci­jen­ti, ni­ti im je obez­be­đe­na bi­lo ka­kva vr­sta po­dr­ške.

„Svi lju­di ko­ji ne no­se ma­ske ne vo­de ra­ču­na o to­me da mo­gu da ugro­ze dru­ge i ne­ko bi to tre­ba­lo da im kon­stant­no po­na­vlja. Ta­ko­đe, dr­ža­va ima spi­sak tran­splan­ti­ra­nih pa­ci­je­na­ta i tre­ba­lo bi da nam obez­be­de za­štit­nu opre­mu i dez­in­fek­ci­o­na sred­stva na me­seč­nom ni­vou. Ja ko­ri­stim ogrom­ne ko­li­či­ne al­ko­ho­la jer uzi­mam te­ra­pi­ju za di­ja­be­tes od ko­jeg sam, u me­đu­vre­me­nu obo­leo. Sve to smo mo­ra­li sa­mi da na­ba­vlja­mo uz oba­ve­zno če­ka­nje u re­do­vi­ma”, ka­že Šće­pa­no­vić. 

Na­po­mi­nje da obo­le­li od di­ja­be­te­sa, ko­jih je 750.000 u Sr­bi­ji, mo­ra­ju da še­ta­ju sva­ki dan ba­rem po­la sa­ta i dr­ža­va to mo­ra da ima u vi­du ka­da pla­ni­ra bi­lo ka­kve me­re.

Do­da­je i da se kon­sul­to­vao sa pred­stav­ni­ci­ma ne­ko­li­ko in­va­lid­skih udru­že­nja ka­ko bi upu­ti­li ini­ci­ja­ti­vu za­rad po­bolj­ša­nja po­lo­ža­ja.

„Su­pru­ga ni­je mo­gla da po­dig­ne moj do­da­tak za tu­đu ne­gu i po­moć u Po­šti uz obra­zlo­že­nje da to ni­je pen­zi­ja. To zna­či da bi tran­splan­ti­ra­ni pa­ci­jen­ti sat, dva tre­ba­lo da sto­je u re­du sa ne­ko­li­ko de­se­ti­na lju­di, što bi za nas mo­glo da bu­de kob­no. Ide­al­no bi bi­lo da do­bi­je­mo ne­ku vr­stu in­va­lid­ske le­gi­ti­ma­ci­je sa ko­jom bi­smo mo­gli da ima­mo pred­nost pri­li­kom oba­vlja­nja po­slo­va u ban­ci, po­šti ili pro­dav­ni­ci”, pred­la­že naš sa­go­vor­nik.

Do­da­je da su svi tran­splan­ti­ra­ni pa­ci­jen­ti in­va­li­di, a oso­be sa tran­splan­ti­ra­nim sr­cem ima­ju 100 od­sto in­va­li­di­tet. Me­đu­tim, taj sta­tus, ka­ko ka­že, ni­je pre­po­znat u ra­znim obla­sti­ma, ta­ko da ove oso­be ne mo­gu čak ni na­lep­ni­cu za auto­mo­bil da do­bi­ju. 

„Po­ku­ša­će­mo da na­šom ini­ci­ja­ti­vom ob­u­hva­ti­mo što vi­še stva­ri i na­dam se da će dr­ža­va re­a­go­va­ti”, ka­že Šće­pa­no­vić do­da­ju­ći da ko­vid 19 ni­ko ne bi smeo da shva­ta ola­ko, po­go­to­vo ne tran­splan­ti­ra­ni pa­ci­jen­ti. 

Na­kon tran­splan­ta­ci­je sr­ca bio je na re­spi­ra­to­ru 22 da­na i naj­stra­šni­ja stvar ko­ja mu je osta­la u pam­će­nju, ka­ko ka­že, bi­lo je ski­da­nje sa re­spi­ra­to­ra. 

„Sta­vlja­nje pa­ci­je­na­ta na re­spi­ra­tor je kraj­nja me­ra le­če­nja i to ko­le­ge zna­ju. Za­to ovu te­ra­pi­ju ne tre­ba ola­ko shva­ta­ti ni­ti je ona ča­rob­ni šta­pić. I da­nas se se­ćam tog stru­ga­nja u gru­di­ma ka­da sam po­ku­ša­vao da di­šem, pe­nu­ša­ve kr­vi, va­đe­nja tu­bu­sa. Ceo dan sam se bo­rio za va­zduh i na kra­ju pro­di­sao”, opi­su­je naš sa­go­vor­nik. 

Ka­že da je i da­lje u kon­tak­tu sa dok­to­rom An­re­om Ve­sle­rom ko­ji ga je ope­ri­sao u Gra­cu, a ko­ji se sa­da bo­ri sa te­škom ma­lig­nom bo­le­šću. Dr Ve­sler je, po re­či­ma Šće­pa­no­vi­ća, po­tvr­dio da je reč o ve­o­ma opa­snom vi­ru­su i pre­po­ru­čio mu je strikt­ne me­re izo­la­ci­je ko­jih se i sam pri­dr­ža­va.

Tran­splan­ta­ci­je mo­ra­ju bi­ti na­sta­vlje­ne

Pro­fe­sor dr Du­šan Šće­pa­no­vić ka­že da pan­de­mi­ja ko­vi­da 19 ni­je za­u­sta­vi­la tran­splan­ta­ci­je u ze­mlja­ma Evro­tran­splan­ta. Ta­ko je za pr­va tri me­se­ca ove go­di­ne (do 5. apri­la) u Hr­vat­skoj oba­vlje­no 78 tran­splan­ta­ci­ja. Čak 11 pa­ci­je­na­ta do­bi­lo je no­vo sr­ce, 29 lju­di je­tru, a pre­sa­đe­na su 34 bu­bre­ga.  U Ma­đar­skoj je oba­vlje­no 107 pre­sa­đi­va­nja or­ga­na i to 16 sr­ca, 19 je­tri i 51 bu­breg.

U Ne­mač­koj je bi­lo čak 887 tran­splan­ta­ci­ja i to 85 sr­ca, 212 je­tri i 402 bu­bre­ga. Ka­da je u pi­ta­nju Austri­ja no­ve or­ga­ne do­bi­lo je 183 lju­di, 20 njih je do­bi­lo sr­ce, 38 je­tru, a 87 bu­breg. U Slo­ve­ni­ji je oba­vlje­no 29 tran­splan­ta­ci­ja i tri-če­ti­ri sr­ca, osam je­tri i 12 bu­bre­ga, dok je u Ho­lan­di­ji pre­sa­đe­no de­vet sr­ca, 36 je­tri i 114 bu­bre­ga. Ka­da je u pi­ta­nju Bel­gi­ja, iako ima znat­no ma­nje sta­nov­ni­ka od Ho­lan­di­je, no­vo sr­ce do­bi­lo je čak 16 lju­di, je­tru 56 njih,  a bu­breg 87. 

Šće­pa­no­vić na­gla­ša­va da je šte­ta da se, čak i zbog pan­de­mi­je, pro­pu­sti ma­kar i je­dan do­nor. 

„Ima­mo sad one br­ze te­sto­ve na ko­vid 19 ko­ji­ma mo­ra­mo pod­vrg­nu­ti do­no­re i uko­li­ko je na­laz do­bar tre­ba­lo bi od­mah da se ra­di jer se ta­ko mo­gu spa­si­ti ži­vo­ti ne­ko­li­ko lju­di”, po­ru­ču­je naš sa­go­vor­nik.