Smeh pod maskama

Pančevo – Ova pandemija ima elemente drame potrebne da se iskonstruiše smisleni humor, lekovit za društvene mane. Lekari kažu da humor nikako ne treba, a mudri dodaju i da se ne može suzbiti...  Dosetke su počele da se nižu od prvog dana ‒ „Korona: prvi problem kod nas koji se ne može rešiti odlaskom u Nemačku”. Nastavilo se kroz karantin s natpisom na majici za večernju šetnju: „Samo tetki da odnesem lek”, izolacija je postala „korontin”, uz ono staro ‒ „Samo samoizolacija Srbina spasava”.

Neki su mišljenja da postoje teme s kojima se nije šaliti, da je neumesno tražiti u muci nešto smešno. Drugi probleme podnose ali s dobrom dozom ironije. Za spisateljicu Senku Pavlović mudrost i humor u vreme pandenije su recept za koronizme.

„I u prošlosti je narod smišljao šale u najtežim vremenima, a humorom se jačao duh. Ako je smeh lek, onda su koronizmi, suplement jačanja imuniteta”, kaže za „Politiku” Senka Pavlović, etnolog-antropolog  i politikolog, trenutno na poslu priređivača zbirke ‒ šala, dosetki, viceva, epigrama, grafita, karikatura, koje su izrodila ova zarazna vremena.

U knjizi su sabrani statusi sa društvenih mreža. Onaj „Dođi u pet do pet”, napokon je dobio smisao. Tu su i saveti: „Ako vas zovu iz banke, samo recite da ste bili u Italiji i da dolazite za tri dana”, pa rezultati ‒ „Korona u Srbiji: više uhapšenih nego obolelih. Više osuđenih nego umrlih.” Buduća knjiga, koju sprema ova autorka, će imati tri celine. U prvoj će se naći kratke humorističke forme koje kolaju narodom pod nazivom „Nepoznati autori”. U drugoj su sakupljeni aforizmi ‒ koronizmi poznatih autora, a u trećem segmenetu su misli aforističara iz Grčke, Mađarske Italije, Francuske, Rusije...

„Trijažu sam obavila po principu šta je nasmešnije”, objašanjava Pavlovićeva, najavljujući brzi izlazak knjige. Ova Beograđanka sada živi u Pančevu, članica je Udruženja književnika Srbije, zastupljena je u antologijama pod pseudonimom  Rada Lekić,  prevođeni je pisac, pa i autor aforizama i sada izdvaja jedan lokalpatriotski ‒ „Nama korona ništa ne može. Mi smo iz Pančeva.”

Ona poručuje da duhovitost pecka naše slabosti: „Onima što su pokupovali svo brašno, želim da poručim da sam kupio sav kvasac. Ćeraćemo se još”. Za odeljak „Škola od kuće”: „Sine, što ne ideš u školu? Ne mogu da nađem daljinski”, za bračne situacije da je „korona učinila ono što nijednoj ženi nije uspelo. Zaustavila je sport širom sveta, zatvorila sve kafane i zadržala sve muževe u kućama”, a tretiraju i aktuelne psihičke tegobe: „Mart u kući, april u kući, maj na psihijatriji”

„Bliži se kraj”, nije aforizam, ali je nada. Nije ni šala poput: „Razmišljam da kad sve ovo prođe, ostanem dva, tri dana kod kuće, da malo dođem k sebi.” Treba znati šaliti se, ali znati kada stati, reče neko. Pa za kraj i najaktuelniji koronizam - „Šta ti je moć navike, čekam Avrama Izraela da kaže GOTOVO.”