Spas dugog doleta (FOTO)

Četiri aviona „Er Srbije”, rulajući jedan za drugim, izlazila su na pistu beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, odakle su ovih dana leteli u Italiju, noseći pomoć zemlji teško pogođenoj epidemijom virusa korona. Posle ovih, obavljena su još četiri leta na istu destinaciju, pa se može reći da je nacionalna avio-kompanija napravila svojevrsni vazdušni most u humanitarne svrhe.

Kada je u Srbiji epidemija kovida 19 bila na vrhuncu, pomoć je dopremana takođe vazdušnim putem. Na aerodromu „Pukovnik pilot Milenko Pavlović” u Batajnici obavljeno je 11 letova vojnim transportnim avionima Il-76 iz Rusije. Zabeležena su i sletanja mnogih drugih aviona koji su, kako je to primetio jedan čitalac u komentaru na sajtu „Politike”, tako priredili svojevrsnu vazduhoplovnu izložbu koja nije promakla ljubiteljima avijacije.

Ruski avioni Il-76 na vojnom aerodromu u Batajnici (Foto Ministarstvo odbrane)

̶  Sletale su starije i novije kargo verzije „boinga 747”, „boinzi 777” takođe u kargo varijantama, „erbasi A330”... Bilo je i starijih ruskih transportera an-26, an-32, ali i novijih an-124 i il-76MD. Najmoderniji vojni transportni avion koji je za vreme ove krize do sada sleteo u Srbiju svakako je bio erbas A400 „atlas” turske vojske – kaže Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik specijalizovanog vazduhoplovnog portala „Tangosiks”.

On objašnjava da je srpska avio-kompanija za humanitarne letove u Kinu, gledano iz ugla racionalnog korišćenja transportnog kapaciteta, imala samo dva izbora – „erbas A320” i „erbas A330”.

Boing 747 u kargo verziji (Foto Vlada Srbije)

̶  A320 je avion koji nema interkontinentalni dolet kao A330, pa je u letovima ka Kini imao jedno sletanje za dopunu avio-goriva na aerodromima u Astani u Kazahstanu ili Novosibirsku u Rusiji. Kada na ovoj ruti leti A320, u avionu je više pilota jer svaki od njih upravlja avionom na jednom sektoru rute, a svaki sektor pokriva ne manje od četiri do pet sati leta. U avionu je i kabinsko osoblje zbog većeg broja članova posade, a tu su u profesionalci koji se bave teretom, to jest njegovim proračunavanjem u odnosu na balans letelice – objašnjava Vojinović.

Sa druge strane, prednosti A330 su interkontinentalni dolet i veća nosivost, ali i brže obavljeni let na dužim rutama, budući da nije potrebno sletanje zbog dopune goriva. „Er Srbija” je na tri načina prevozila teret putničkim avionima – u kargo delu letelice gde se inače prevozi prtljag, stavljanjem tereta na sedišta i skidanjem sedišta kako bi se oslobodio prostor za teret većih gabarita.

Turski A400 Atlas (Foto Ministarstvo odbrane)

Osim prevoza tereta, avioni nacionalnog avio-prevoznika su bili izuzetno angažovani na takozvanoj repatrijaciji, dovozili su naše državljane iz niza država, a strance su prethodno istim avionom odvozili iz Srbije u njihove zemlje.

Šta je ova kriza pokazala o značaju nacionalnih avio-kompanija, a posebno raspolaganja transportnim i avionima velikog doleta?

Boing 777 kojim je dopremljena pomoć UAE (Foto Ministarstvo odbrane)

– Svaka država bi sigurno, i da nema nacionalnu avio-kompaniju, nekako organizovala dopremanja iz Kine, zemlje u kojoj se najviše proizvodi sada tražena zdravstvena oprema. Međutim, Srbija bi gotovo sigurno plaćala mnogo više nego što je slučaj sa angažovanjem „Er Srbije”. Sreća je da naša kompanija ima avion dugog doleta A330, da se ti letovi rutinski obavljaju. Osim toga, to što imate „svoju kompaniju” koja obavlja ovakve letove postalo je još isplativije jer se i NIS pokazao kao društveno odgovorna kompanija. Kao jedini dobavljač kerozina u Srbiji nije naplaćivao gorivo „Er Srbiji” za ove letove – kaže Vojinović.

Trenutno je operativan samo jedan An-26 Vojske Srbije (Foto Petar Pavlović)

Širom sveta za ovakve letove angažovana je i vojna transportna avijacija, uostalom u Srbiju su pomoć dovezli ruski i turski vojni transportni avioni. Kakve su mogućnosti Vojske Srbije?

– Vojska Srbije je tokom poslednje tri godine, kada su u pitanju helikopteri, izuzetno ojačala svoje transportne kapacitete u Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani. Nažalost, transportni avioni nisu došli na red. Kružila je glasina da bi nam Rusija poklonila vojne transportere, ali se to nije dogodilo. RV i PVO je ostalo na dva zastarela transportna aviona an-26 od kojih je, nakon što su nekoliko meseci oba bila van stroja, sada samo jedan operativan  ̶  objašnjava Vojinović.

C-27 Spartan bi bio dobar izbor sa Vojsku Srbije (Foto EPA/Ali Haider)

Po njegovom mišljenju, Vojska Srbije bi trebalo da ima bar tri transportna aviona. Oni bi se koristili za transport u Srbiji, desantiranje padobranaca i prevoz za potrebe srpskih mirovnjaka širom sveta.

– Nivo operativnih aktivnosti u ovim segmentima još nije toliko frekventan, pa ova vrsta avijacije očigledno nije imala primat pre helikoptera. Za Vojsku Srbije svakako bi najoptimalnija letelica bila „Erbasov” transporter C-295 ili C-27J Spartan italijanske proizvodnje – smatra Vojinović.