Aprilski oksimoron

Prvi dan ovog meseca, 1. april, Dan šale, pokazao je da je vrag odneo šalu. I sve je posle teklo kao oksimoron, kao kontradikcija ili, kako narod kaže: „Mož’ da bidne, ali ne mora da znači”. Virus korona je pokazao svoju moć mutiranja, pa je od najsmešnijeg postao najopasniji. Pa je dalje demokratski uveden policijski čas. Građani su disciplinovano gunđali. Premijerku je predsednik striktno zamolio da ukine lošu uredbu, koja je osmišljena kao korisna. Ljubav prema nama starijima je pokazivana primerima novih grobalja. Ali, nema ljubavi bez bola, što reče onaj jež koji se zaljubio u ježicu.

Promena uredbi na dnevnom nivou pokazuje samo koliko smo dinamično društvo. Medicinari su se lavovski borili da zaštite narod zečjeg srca. Sloboda nekretanja je bila potpuna, a najviše su je koristili stari, koji su se loše osećali za svoje dobro. One famozne dve nedelje, „koje će brzo proteći” otegle su se mesecima. Godina će proći, ali dve nedelje nikako.

Konferencije za štampu pretvorile su se u bojno polje režimskih i nerežimskih medija. Ovi prvi su kritikovali ove druge za nerazumevanje patriotizma i kulta ličnosti. Miroljubiv i delikatan u komunikaciji s Evropom, naš predsednik je odjednom postao Džems Bond, koji će sesti u avion, provaliti u inostrane magacine i pokupiti respiratore koje smo već platili.

Ovacije s naših prozora i terasa medicinarima i potezima vlasti u osam uveče već posle pet minuta pretvorili bi se u lupanje šerpama i zvižduke.

Opozicija je kukumavčila da skupština proradi, a onda su odbili da učestvuju u zasedanju. Njihov studiozni plan i program je toliko haotičan da će iz njega možda izaći nešto dobro, da gore ne može biti. Vlast to koristi na svoju štetu, jer je i najtvrđem esenesovcu preko glave argumenata kao što su Đilas i Šolak.

Naši susedi tvrde kako su bolje prošli od nas, a i ne slute, nesrećnici, da ih pobeđujemo u svakom segmentu. Pogotovo finansijski. Štedeći budžet, razbacujemo se sa sto evra, koje valja zaslužiti administrativnim potem, telefonskom molbom. A Srbin nikad nije molio. Osim za sto evra.

Ruku na srce, dobro smo prošli u ovoj nesreći.

Bliži se kraj epidemije, koji stari mogu da osete u vazduhu jedan sat dnevno. A onda – sloboda. Da li će sloboda umeti da peva kao što su stari pevali o njoj?

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista