Politička gužva oko glavne pijace

Kragujevac – Od svih pijaca u gradu ne radi jedino – glavna gradska pijaca. Sve druge pijace su otvorene otkako su ublažene mere za sprečavanje širenja pandemije virusa korona, samo je glavna pijaca u centru grada, na kojoj ima najviše i prodavaca i kupaca, ostala zatvorena zbog već započete rekonstrukcije. I na njoj neće moći da se trguje sve do početka naredne godine, kada bi obimni radovi, prema planu gradske vlasti, trebalo da budu završeni.

Glavna gradska pijaca sa lepim i zaštićenim objektom iz 1929. godine nalazi se u samom središtu istorijsko-ambijentalne celine Milošev venac, što je bio osnovni razlog za žestoko reakciju dela kragujevačke opozicije. Nije svejedno ni zakupcima tezgi ni građanima koji su navikli da se tu snabdevaju svežim voćem, povrćem, mesom i mlečnim proizvodima.

Za Stranku slobode i pravde rekonstrukcija glavne gradske pijace je sraman pokušaj naprednjačke vlasti da kompenzira sve svoje neuspehe od 2014. godine, a projektom će, upozorava ova politička organizacija, trajno biti narušen autentičan izgled starog gradskog jezgra.

‒ Staru i zapuštenu zgradu tržnice, koja je kulturno dobro grada, svakako treba obnoviti, ali ne tako da se naruši autentičnost Miloševog venca, prostora koji svedoči o obnovi srpske državnosti s početka 19. veka. Sam objekat treba upodobiti potrebama kulture, a glavnu gradsku pijacu bi najbolje bilo izmestiti na prostor obližnje kasarne „Radomir Putnik“, gde bi mogla da zadovolji potrebe i prodavaca i kupaca – kaže Obrad Turković iz SSP-a.

Za rekonstrukciju zgrade na glavnoj gradskoj pijaci JKP „Šumadija“ je obezbedila kreditna sredstva u iznosu od 293 miliona dinara, a radovi, koji podrazumevaju izgradnju novih prodajnih paviljona i podzemne garaže sa pedesetak mesta, trebalo bi da budu završeni najkasnije za osam meseci. Dok ne bude ponovo otvorena, zakupcima tezgi na glavnoj tržnici, kažu u JKP „Šumadija“, biće omogućeno da rade na jednoj od šest manjih pijaca u gradu. Prodavci, međutim, negoduju, jer se boje da će izgubiti i prihod i stare mušterije, a gunđaju i građani iz centra Kragujevca, koji će sve do početka naredne godine morati da pazare na nekom drugom mestu.

‒ Radovi na centralnoj tržnici su pokrenuti krišom, jer naprednjačka vlast, kao i u mnogim drugim slučajevim, nije želela da čuje mišljenje javnosti. Kragujevčane niko nije pitao da li se slažu sa rekonstrukcijom ili bi možda želeli da glavna gradska pijaca bude na nekom drugom mestu. Zato ćemo mi pokrenuti javnu raspravu, preko društvenih mreža ili na neki drugi način – poručuje Boris Herman, predsednik kragujevačkog odbora Narodne stranke.

Reprezentativna zgrada glavne kragujevačke tržnice, kao jedna od prvih pokrivenih pijaca u Evropi, zidana je sredstvima koje je Austrija uplatila Srbiji na ime ratne odštete. Lokacija je odabrana 1924. godine, a projektovanje je povereno firmi „Tehnički biro braće Solarević“ iz Beograda i ruskom arhitetki Georgiju Kovaljevskom. Radove je izvelo preduzeće „Tuner i Vagner“, takođe iz Beograda, a objakat je otvoren 1929. godine.