Najpre udaraju na decu

Pola veka smo bili pod jednopartijskom diktaturom. U jednom periodu, tokom Drugog svetskog rata nad nama je vladao Hitlerov fašizam. Prva mera fašizma u mom selu bila je da pretuku sveštenika i ubiju nasred ulice samostalnog demokratu. Drugo im je bilo skidanje uličnih tabli s imenima naših velikana (kraljica, kraljeva i četiri vojvode), a treće je bilo paradna proslava rođendana firera, vođe. U paradi su na čelu bila oružana deca (četvrta odlika fašizma), a za njima su hodali članovi specijalnih, zakletih jedinica, esesovci.

Zakleti i u zanosu, pravom transu, bili su i podanici fašizma.

Teško je razdvojiti fašizam od ma kog drugog jednoumnog, jednopartijskog društva. Mi smo posle oslobođenja (1944) ušli u jedno antinacionalističko, dakle ne fašističko stanje, ali je ostao politički monopol.

Godine 1947. dođe prijatelj nove Jugoslavije, američki pisac, Slovenac, Luj Adamič da sprema knjigu o Titu „Orao i korenje”. Ovaj dobronamerni gost bude pozvan na kongres narodnog fronta. Ono što je tamo doživeo, realistički verno je opisao u knjizi. Kad je maršal izašao na govornicu, dočeka ga gromoglasni aplauz. On se kongresu obrati u duhu etikecije toga doba sa, „Drugarice i drugovi”. Drugarski skup mu odvrati još žešćim aplauzima, povicima, kliktanjem, parolama i pesmicama („Druže Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo!”). Vođa pokuša da otpočne govor, novom etikecijom, ali mu nekoliko stotina ushićenih kliktača ne dozvoli da otpočne govor. Luj Adamič je sedeo u prvom, počasnom redu i zapanjen otkrio da je ova aklamacija trajala preko pola sata.

Pitao je svoje domaćine, da li oni znaju da je to neumereno. On sam se sećao da je tako duge aklamacije italijanskom Dučeu priređivala njegova kongresna rulja... Adamiča su gledali kao paralisani, a knjiga „Orao i korenje” nikad nije prevedena !

Posle raskida sa Staljinom, Tito je otpočeo krotiti takve izlive zanosa i zakletosti. Feljtonisti poslednje dve decenije prećutkuju da se Tito sve više okretao socijaldemokratskoj meri razuma u politici i psihologiji. U Beogradu, naročito, rodio se specifičan liberalizam. On je uzeo maha po svim redakcijama i u svim krugovima u nedrima intelektualne zajednice.

* * *

Zanos i zakletost u politici, prvi su simptomi ultradesne i ultraleve orijentacije. Inače, parlamentarne dvorane su u većini zemalja polukružno raspoređenih sedišta. I kad bi se zaoblile u krug, ultradesničari bi sedeli pored ultralevičara. Niko ne bi mogao da ih razlikuje jedne od drugih. Tako je pre 40 godina, u vreme junske pobune studenata među mnogim aktivistima antibirokratskog pokreta kružio termin „crveni fašizam”... Njim je obeležavana napadna sličnost svih ultraških ideologija.

Bojim se da usled serije poraza, neuspeha, ratnih i privrednih slomova, kod nas u Srbiji ne ovladaju opet zakleti ljudi zanosa. Tačno rečeno bojim se i fašizma i crvenog fašizma. Sve političke snage, čak i one s povišenom temperaturom, tvrde da su demokratske (neke manje, neke više), i ljuto reaguju na strahovanja od fašizma. Kako ćemo ih testirati da li nam donose najumobolniju tekovinu dvadesetog veka, nacizam, fašizam? Ne po njihovim udarnim grupama nego po opštem stanju duhova u narodu.

Tridesetih godina dvadesetog veka, u Nemačkoj je došlo do privredne krize, do kazana za gladne i nezaposlene radnike. Trećinu glasača uzimale su socijaldemokrate, ne mnogo manje komunisti... Naoružana i razbijačka desnica nije prevaljivala više od trećine poslanika u parlamentu. Tada su psihoanalitičari, predvođeni dr Erihom Fromom, strahujući od pobede nerazumnog fašizma, ispitali tajne misli javnog mnjenja... Postavljali su prividno nepolitička pitanja o porodici, vaspitavanju dece, milošti i kažnjavanju malih stvorova... Kad su sabrali sve odgovore i procente, i saznali da je više od polovine roditelja u tadašnjoj Vajmarskoj republici pristalica fizičkog kažnjavanja dece, odmah su oni, ispitivači, emigrirali iz tamnog vilajeta... Znali su da su šanse fašizma silne.

A taj test kod nas? Danas? U emisiji Olje Bećković, pedagozi su nam saopštili jedan naoko bezazleni podatak: „Kod nas, 24 odsto dece osnovaca izloženo je nasilju!”.

Skoro četvrtina mračnjaka! Bože sakloni. Jer te kukavice najpre udaraju na decu.