Neobeležena godišnjica proboja Sremskog fronta

U  završnim  operacijama  savezničkih  snaga na našim  prostorima u  Drugom  svetskom  ratu i sadejstvu Crvene armije  i  Narodnooslobodilačke  vojske  Jugoslavije (Jugoslovenske  armije) od  jeseni  1944.   do  proleća 1945.  godine, istorijski  su najznačajniji:   oslobođenje  Beograda  i  proboj  Sremskog  fronta.

Ovim istorijskim  uspesima  savezničkih  snaga, uz oslobođenje  tih  prostora  naše  zemlje,  posebno  je  značajno  što  je  sprečeno   nekažnjeno  povlačenje  okupacionih  snaga fašističke  soldateske  i  njihovih  saradnika, naših  izdajnika,  Ljotićevaca  i  onih   četnika  Draže  Mihajlovića  koji  su  okrvavili  svoje  ruke  o  svoj  narod – zločinačke  koljačke  trojke  i  slični.

Naime,  Sremski  front  su, na  liniji  od  ušća  reke  Drine  u reku Savu   do  ušća  reke  Drave  u reku  Dunav sa  Bosutom  kao  prirodnom  preprekom,  uspostavili  Nemci  kako bi sprečili  ili  usporili  prodor  snaga  NOVJ   ka  zapadu. Snage  NOVJ,  odnosno  Jugoslovenske armije,  12. aprila  1945.  godine,  veličanstvenim  napadnim  dejstvima  uspele su  probiti  Sremski  front  i  nastaviti  proboj  ka  zapadnim  granicama  Jugoslavije.

U  višemesečnim  borbama  za proboj  Sremskog  fronta  poginulo  je  13400  boraca  JA,  1100  Crvenoarmejaca, 630 Bugara  i 163  borca  brigade  „Italija”.

U  znak  zahvalnosti  za  njihovo  žrtvovanje i   večni  spomen  na  herojska dela   svih   učesnika  u  toj  veličanstvenoj  operaciji  i  u  slavu  veličanstvene  pobede,  polovinom  osamdesetih  godina  prošlog  veka  u  Adaševcima  kod  Šida,  podignut  je  monumentalni  spomenik  „Sremski  front”.

Godišnjica  ove  istorijske  operacije  (12. april)  uvrštena  je  u  kalendar Uprave  za  tradicije  Vlade  Republike  Srbije  i  u  kalendar  Republičkog  odbora  SUBNOR-a  Srbije  i  tim  povodom, svake godine od  otvaranja  spomen-obeležja  do ove  godine  na  prostoru  spomen-obeležja  organizovane  su primerene  komemorativne  manifestacije  uz  prisustvo  poštovalaca  iz  svih  krajeva   bivše  Jugoslavije.

Ove  godine iz  razumljivih  razloga  to  nije  bilo  moguće ali  je  neobjašnjiv  izostanak    prigodnih  obraćanja  tim  povodom,  predstavnka  vlade  i  SUBNOR-a  Srbije  u  medijima,  što je povod  ovom  javljanju.

Mićo  Grubor
Beograd