Kako je propala otmica Madura

Američki plaćenik, uhvaćen posle osujećene akcije upada u Venecuelu pre nekoliko dana, tvrdi na snimku koji je objavila venecuelanska državna televizija da je cilj neuspele operacije bila otmica tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura. 

U snimku koji je u sredu pustio VTV, Luk Denmen je istakao da je u Kolumbiji obučavao prebegle venecuelanske vojnike i da su nedavno dobili naređenje da kidnapuju Madura. Njegov zadatak je, kaže, bio da osigura aerodrom u blizini Karakasa i da se postara da se veneceulanski lider ukrca na let za Ameriku. 

Denmen je jedan od dvojice bivših američkih vojnika koji su završili u venecuelanskom pritvoru nakon što su u nedelju probali da uđu u južnoameričku zemlju. Čavističke vlasti su saopštile da su uhvatile grupu koja je pokušala da u amfibijama pređe iz Kolumbije u Venecuelu i izvrši državni udar. Prvo se pojavila informacija da su uhapšena dvojica i ubijena osmorica „terorističkih plaćenika”, da bi zvanični Karakas kasnije potvrdio da je pritvorio još 11 zaverenika. 

Obojica uhvaćenih američkih državljana nekadašnji su pripadnici američkih specijalnih snaga „zelene beretke”, baš kao i vlasnik privatne kompanije za obezbeđenje sa Floride „Silverkorp”, koja ih je poslala u misiju. Kako je objasnio Denmen, akciju je organizovao „Silverkorp”, ali je vašingtonska vlada bila upoznata s operacijom. Osnivač kompanije Džordan Gudro još ranije je priznao da stoji iza propale akcije svrgavanja naslednika Uga Čaveza i „oslobađanja Venecuele”. 

Gudro tvrdi da je sa liderom venecuelanske opozicije Huanom Gvaidoom imao dogovor o Madurovom uklanjanju s vlasti. Nekadašnji američki specijalac je „Vašington postu” dostavio ugovor koji je potpisao sa Gvaidoom, kao i snimak na kojem se navodno čuje da Gvaido pregovara o dilu.

Kako saznaje vašingtonski dnevnik, pregovore je u Gvaidoovo ime vodio izgnani Venecuelanac u Majamiju Huan Hose Rendon, koji je potvrdio ova saznanja, ali i dodao da je venecuelanska opozicija odustala od posla sa Gudrom jer im ovaj nije ulivao poverenje.

Kako je Rendon otkrio za pomenuti list, osnivač „Silverkorpa” je pristao da mu se 213 miliona dolara isplati od prodaje nafte kad Gvaido dođe na vlast, kao i da dobije procenat od plenidbe imovine koju je Maduro nezakonito stekao. Dogovor je navodno propao kad je nekadašnji pripadnik „zelenih beretki” počeo da traži novac unapred i kad je venecuelanska opozicija posumnjala da on stvarno ima 800 boraca.

I Gudro je potvrdio da je dogovor s venecuelanskom opozicijom pao u vodu i da je obuku u Kolumbiji i akciju iskrcavanja finansirala venecuelanska imigracija. Kako je naveo, tražio je pomoć od potpredsednika SAD Majka Pensa, ali nije dobio nikakvu podršku američke vlade. 

Gvaido, koga više od 50 zemalja priznaje za legitimnog šefa države, negira da je potpisao ugovor. Njegov saradnik Rendon je kazao da se tokom pregovora u Majamiju razmišljalo o pravnoj osnovi za Madurovu otmicu i prebacivanje u Ameriku i da su pregovarači predlagali princip univerzalne pravde. Čavezov naslednik je u sredu uporedio ono što se dogodilo prošle nedelje sa katastrofalnim američkim pokušajem svrgavanja Fidela Kastra iskrcavanjem u Zalivu svinja. 

„Tramp stoji iza svega ovoga”, kazao je Maduro, tvrdeći da je vlada SAD našla „podizvođače” da bi mogla da opere ruke ako stvari pođu naopako. 

Šef Bele kuće Donald Tramp je saopštio da njegova administracija nije umešana u intervenciju. I državni sekretar Majk Pompeo odbacuje navode da je Vašington imao bilo kakve veze s tim i obećava da će uraditi sve da američke državljane vrati kući.