Još nismo blizu pobede nad virusom korona

U prvim redovima tokom borbe protiv virusa korona u Srbiji bio je primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje epidemije kovida 19. Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da građani od svih lekara koji svakodnevno saopštavaju epidemiološku situaciju u zemlji, upravo njemu najviše veruju. U razgovoru za „Politiku”, dr Kon ističe da građani i dalje moraju da budu oprezni jer korona i dalje cirkuliše.

Ukoliko se nastavi trend smanjivanja broja obolelih, da li to znači da uskoro možete da odjavite epidemiju?

Pandemija je globalno proglašena i veliko je pitanje da li ćemo mi u formalnom smislu moći da odjavimo epidemiju. Kada je bila pandemija svinjskog gripa pre deset godina, u februaru sam tražio da ona odjavi, radna grupa je tada to odbila, i to je učinjeno tek u avgustu kada je okončana pandemija. Teško je verovati da će sada biti nešto drugačije.

Da li je moguće da je u Srbiji virus bio u cirkulaciji pre nego što je to u martu zvanično potvrđeno? Ima mišljenja da je u januaru određen broj građana imao upale pluća sa čudnim simptomima.

To su spekulacije. Nikada nećemo moći ni da potvrdimo ni da odbacimo takvu tvrdnju. Eventualno testovi kojima se utvrđuje imunitet mogu možda da ukažu na to da je virus bio prisutan i ranije. Pre nego što je virus potvrđen, lekari su vodili pacijente sa respiratornim problemima kao oboljenja slična gripu. Ono što je bitno jeste to zašto se, ako se stvarno ranije pojavio, drugačije ponašao i kako to da nismo imali teške slučajeve koji su se od marta pojavili? Lično sam manje sklon da verujem da je to masovnije bilo prisutno, ali da je bilo sporadično prisutno nije nemoguće. O tome će sigurno biti rasprava i u Evropi, ali dokaza sigurno neće.

Rasprave se vode i oko toga zbog čega su do sada u pandemiji bolje rezultate u suočavaju sa virusom imale zemlje istoka u odnosu na države zapada.

Uočavanje tih razlika je evidentno. Za sada postoje samo procene koji su razlozi za to. Zemlje bivšeg socijalizma su imale u utemeljenju takozvanu zaštitu narodnog zdravlja. Mere koje su preduzimane bile su slične. Možda su primenjivane ranije u istočnim zemljama nego u zemljama razvijenog kapitalizma. Bitna je i struktura samog zdravstvenog sistema i procene elastičnosti i adaptilnosti takvih zdravstvenih sistema. Naš zdravstveni sistem se brzo adaptirao da kompletno odgovori jednom snažnom udaru. Pokazao je jednu vitalnost kojom treba da se hvalimo.

Da li to znači da smo, prema vašem mišljenju, dobro „pregurali” prvi talas obolevanja od korone?

Mislim da smo solidno, pa čak i uspešno premostili taj talas. Videćemo šta će dalje biti, jer ne smemo da se previše opuštamo. Još nismo ni blizu pobede, jer pobeda podrazumeva da virusa nema, kao i nijednog smrtnog ishoda duži period. Verovatno ćemo imati neki predah tokom leta, a onda ćemo ponovo morati da se pripremamo za zimu ili poznu jesen.

Znači li to da očekujete pojavu drugog talasa obolevanja od kovida 19 i da li bi on mogao da bude jači?

To baš nije lako procenjivati. Ima mišljenja lekara koji smatraju da do toga neće doći, ima i onih koji kažu da će talas biti blaži. Prilično sam uzdržan po tom pitanju jer još nemamo podatak kakav nam je kolektivni imunitet. To dosta zavisi i od ponašanja virusa na južnoj hemisferi, jer će tamo tek krenuti zima, pa će se videti kako će se ponašati virus. Ako se rasplamsa, onda je vrlo verovatno da će se vratiti. Ali pravi odgovor je da jednostavno ne znamo šta će biti. Skupljamo što možemo više podataka kako bismo mogli da damo neku procenu.

Radi li se na tome da se država pripremi za novi udar ako do njega dođe?

Sve što radimo sada spada u pripreme. Mi obavljamo vanredni epidemiološki nadzor. I testiranje imuniteta spada u to, i formiranje kovid ambulanti, i serološka testiranja... Sve mere već znamo i ništa se one neće promeniti, samo je pitanje kako će biti upakovane. Da li u vidu vanrednog stanja, u šta lično ne verujem, jer je već jednom doživljeno, ali će biti nešto slično.

A da li bi rezultati bili bolji da smo u borbi protiv kovida 19 primenili takozvani švedski pristup?

Njihov pristup podrazumeva potpuno prepuštanje kolektivnom imunitetu. Ali on ima danak u životima, što bi rekao dr Srđa Janković. Po tom principu bilo bi sigurno više od hiljadu smrtnih ishoda. To je cena koja bi se platila da je poštovan takav pristup. To se jasno vidi kroz samo jedan „upad” virusa u Gerontološki centar u Nišu, gde je gotovo 50 ljudi izgubilo život. Naš pristup najverovatnije ima druge posledice jer verovatno nismo toliko prokuženi kao što su Šveđani, odnosno nemamo veliki kolektivni imunitet. Ili moramo da čekamo vakcinu ili ćemo postupno da se zaražavamo odlažući i birajući situaciju da kada virusa nema mogu da se relaksiraju oni koji su najugroženiji.

Šta očekujete od istraživanja koje će pokazati koliki je stepen kolektivnog imuniteta u Srbiji?

Očekujem da prokuženost neće biti jednaka u svim delovima Srbije. I mislim da neće biti masovna, već daleko od toga. Mislim da postoji, ali da to nije dovoljno. Različita mišljenja o tome postoje i među epidemiolozima i među lekarima u Kriznom štabu za suzbijanje kovida 19. Ali i kada dobijemo rezultate, to će biti samo procena. Da bismo tačno znali, morali bismo sve građane da testiramo, a to je praktično nemoguće.

To znači da jedino što sada možemo jeste da i dalje nosimo maske i rukavice i držimo socijalnu distancu. Mislite li da će biti dovoljno maski i rukavica u apotekama sada kada se zaposleni masovno vrate na posao jer će se dosta toga kupovati radi zaštite?

Čujem da je dosta toga podeljeno po apotekama, čak četiri miliona zaštitnih maski. To je broj koji zadovoljava, a koliko će dugo trajati zavisi od toga koliko će se trošiti.

Da li je ipak poželjnije da ko god može i dalje radi od kuće?

Uskoro će biti doneta uredba po kojoj će firme biti u obavezi da naprave svoj plan zaštite u toku pandemije, jer će ona trajati još dugo. To znači da firme moraju da obezbede i upotrebu zaštitnih sredstava i opreme, dezinfekcionih sredstava na ulazu i u prostorijama... To će biti obavezno. Za sada mislimo da je bolje da ko god može da radi i dalje od kuće, to čini, dok ne ustanovimo da virusa više nema u cirkulaciji. To je preporučljivo, ali zavisi i od procene poslodavca. Na primer, da li ima zaposlenih koji spadaju u rizičnu grupu.

Većina zemalja je najavila da će na granici tražiti potvrda da je osoba kovid negativna. Gde će oni koji putuju na odmor u inostranstvo moći da se testiraju i koliko će to da košta?

Postoje stavovi prema tome, ali još nije doneta odluka. Mi na snazi imamo i dalje meru samoizolacije i verovatno će se to zameniti merom testiranja prilikom ulaska u zemlju. I za naše i za strane putnike će važiti ista pravila. Mislim da je najbolje provesti leto u Srbiji. Ovde znamo kakva je situacija, a tamo negde znamo ono što nam saopštavaju.

Epidemiologija jedina ideologija

Budući da ste u žiži javnosti i da ste postali jedno od najprepoznatljivijih lica u Srbiji pojavile su se spekulacije da ćete se politički angažovati. Ima li istine u tome?

Moja jedina ideologija je epidemiologija i tako će i ostati.

Koliko ste zadovoljni saradnjom sa državnim vrhom?

Krizni štab je imao adekvatnu saradnju sa vlašću, profesionalnu, povremeno i prijateljsku. To je nešto što se i očekuje, jer je u interesu Srbije. Tako će i ostati kada sam ja u pitanju.

Različiti stavovi, ali ne i sukob sa Nestorovićem

Da li je tačno da u okviru Kriznog štaba postoji sukob između prof. dr Branimira Nestorovića i vas?

Različita mišljenja i različiti pristupi su nešto što se u životu često dešava. Sukob ne postoji. Ali suprotni stavovi nisu dobri i ne bi trebalo da opstaju u ovoj situaciji. To nije prihvatljivo kada istupamo u ime Kriznog štaba.